Петковић: Услед Куртијевог терора са севера Косова иселило се 15 одсто Срба
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, изјавио је за Политику да се услед терора косовског премијера Аљбина Куртија, са севера Косова иселило 15 одсто Срба и да тај процес и даље траје.
Како је нагласио, подручје Косова је, у време пре настанка нововековне српске државности, као централна и најгушће насељена српска област, било својеврстан демографски расадник. Одакле су силом прилика, у оквиру низа мањих или већих сеоба, насељене многе области на Балкану. Свим тим покретима народа једно је било заједничко: увек су се догађали присилно и по правилу су били иреверзибилни.
„Векови прогона довели су до тога да Срби на својој матичној територији од практично јединог народа постану етичка група у опадању која се бори за свој опстанак и све скученији животни простор. Околности под којима се догађао савремени одлив српског становништва са Косова и Метохије биле су битно другачије него пре два или три века, али и оне су увек биле праћене неком врстом присиле, као и улагањем свесних напора да егзодус буде неповратан, односно да се они који напусте своје домове више никада не врате“, наглашава Петковић.
Додаје да је јасно да је у протекле две и по деценије постојала неформална коалиција интереса сепаратистичке политичке елите на Косову и њених међународних спонзора да се, као и у време Османлија, та територија учини политички “стабилнијом” тако што би се сузбио српски фактор, и тако омогућило стварање нове политичке и демографске реалности на терену.
„Међународни пројекти за решавање проблема готово четврт милиона интерно расељених Срба и других неалбанаца зато су били усмерени пре свега на то да привремена места боравка расељених постану трајна, а не на стварање услова за повратак људи на Косово и Метохију. Стамбени програми који су спровођени уз подршку иностраних донатора за циљ су пре свега имали интергарацију расељених у местима широм централне Србије, чиме је у извесној мери решен велики хуманитарни проблем, али су истовремено зацементиране последице присилног егзодуса који је кулминацију имао 1999. када је са Косова и Метохије протерано 220.000 наших сународника, а потом током Мартовског погрома 2004. године још 4.000 Срба заувек је морало да напусти своје домове, шест градова и девет села етнички је очишћено и обесрбљено. И поред свега тога, и данас постоји велики број Срба који би се радо вратио у места предратног пребивалишта на Косову и Метохији, уколико би за то постојали макар минимални услови“, истакао је Петковић.
Наглашава да је први услов да повратници имају кров над главом, али је и њега често немогуће испунити јер и данас многе стамбене јединице и имања узурпирају Албанци, и то неретко чине уз подршку косовског правосуђа.
„Други важан фактор је безбедност и правна сигурност, међутим систематско обесправљивање и застрашивање Срба које кулминацију има у време владавине екстремистичких структура предвођених Аљбином Куртијем за циљ управо има, не само да се онемогући повратак расељених, већ и да се преостали Срби на Косову и Метохији приморају на одлазак. Услед Куртијевог терора данас имамо ситуацију да се са севера Косова и Метохије иселило 15 одсто Срба и тај процес траје и даље, што је у свом извештају констатовала и Међународна кризна група“, наглашава директор Канцеларије за КиМ.
Истиче да су омиљен и очигледно ефикасан вид притиска Приштине произвољна хапшења људи под лажним оптужбама за ратне злочине и разна друга наводна кривична дела.
„На тај начин се Србима на простору покрајине стварају немогући услови живота на КиМ, а интерно расељени Срби се одвраћају од саме помисли на повратак“, наводи Петковић.
Како каже, трећи важан услов за одрживи повратак је економска и социјална сигурност, а Приштина и на том пољу чини све да Србима живот на Косову постане немогућ, а мере попут забране динарског платног промета, забране промета робе из централне Србије, гушења српских институција у областима као што су здравство и образовање, несумњиво обесхрабрују потенцијалне повратнике.
„Питање повратка расељених Срба, Београд је покренуо још пре три године у оквиру Дијалога у Бриселу и тада су чак договорени принципи који би водили успешном повратку, уз обавезу Приштине да прилагоди своје интерне акте како би се створио простор за решавање овог питања. Међутим, до дана данашњег, то се није догодило и Приштина наставља да се оглушује о своје обавезе. У нашем државном и националном интересу је да на Косову и Метохији живи што више Срба, јер захваљујући њима успевамо да очувамо српски карактер Косова и Метохије и да спречимо легализацију суровог етничког инжењеринга спровођеног у последње две и по деценије“, наглашава директор Канцеларије за КиМ.
Истиче и да разуме људе који су отишли.
„Немамо, међутим, право да се љутимо на оне који су били присиљени да се определе за другачији пут, тако што су нове корене пустили негде у централној Србији, сматрајући да би повратак на Косово и Метохију био пут мучеништва и страдања. Србија ће на челу са председником Александром Вучићем, иако је ова борба веома тешка, наставити да се бори за сваку српску породицу на Косову и Метохији и да на све доступне начине помаже свакоме ко пожели да се врати на свету српску земљу и од те борбе свим расположивим економским, политичким и дипломатским средствима нећемо никада одустати“, закључио је Петковић.
Извор: Косово онлајн