У храму Светог Ђорђа у Призрену обележава се слава Призренске богословије Свети Ћирило и Методије.На обележавању храмовне славе присуствује и помоћница директора Канцеларије за КиМ, Милена Парлић.
Литургијом и сечењем славског колача у храму Светог Ђорђа у Призрену прослављен је празник Свети Ћирило и Методије и слава Призренске богословије, која ове године прославља 153 године постојања.
Епископ Кирило истакао да су своју главну улогу браћа одиграла приликом слања од стране византијског цара и цариградског патријарха да проповедају међу Словенима.
“Ту силу у себи носи и наша Призренска Богословија посвећена светој браћи Кирилу и Методију. Она више од век и по сведочи о тајни и сили васкрсења на овим просторима. Било је успона и падова у њеном раду због ратних прилика, али најдужи прекид она је имала после немилих догађаја 2004. године. Када је по сведочењу Владике Теодосија до темеља запаљена као и овај свети храм који је био скоро до темеља разрушен. Међутим, тело јаке вере, велике духовне снаге и силе Божије који носе ученици господњи и наш владика Теодосије са својим сарадницима учинили су да се ми на овај дан сакупљано овде“
Кирило и Методијр су најпре отишли у Централну Европу, на просторе данашње Моравске и Чешке, где је њихова проповед имала великог успеха, те је народ почео масовно да прихвата православну веру. Њихова припрема за ово послушање огледала су у састављању словенског писма и превођењу богослужбених књига, како би народ могао да богослужи на свом језику. Тако Кирил најпре саставља прво словенско писмо глагољицу. Свети Кирил је написао словенско писмо, које данас називамо ћирилицом, а за западне Словене саставио је глагољицу. Тако од Светог Кирила потичу оба писма и ћирилица и глагољица. Ова Света браћа су преводила и богослужбене књиге на тадашњи говорни језик, као и Свето писмо. Један од највећих разлога за њихово гоњење и противљење њиховом богоугодном делу била је позната тројезична теорија према којој постоје само три језика на којима се могу савршавати света богослужења: јеврејски, грчки и латински. Када су Свети Кирило и Методије прогнани из Чешке и Моравске, ишли су у Рим ради благослова, код папе, који је тада, треба нагласити, био православне вере, јер Црква још увек није била подељена на Источну и Западну.У једном од сједалних на јутрењу набрајају сва њихова дела, и говори се како су они заслужни што ми данас разумемо речи Еванђеља и богослужења, а пре свега речи Евхаристије. Химнографија њиховог празника назива их и равноапостолним јерарсима и просветитељима који словенском народу посејаше семе богопознања и побожности.
Богословија је своју мисију несметано вршила, уз краће прекиде у време ратова, све до 1999. године, када су ђаци и професори, због новонастале ситуације на Косову и Метохији, ради безбедности, евакуисани у Ниш и тамо наставили са радом. Богословија у Призрену је у том периоду служила као саборно место за Србе из Подкаљаје који су сматрали да су ту, услед присуства немачких НАТО војника, безбедни.
17. марта 2004. године, међутим, ти исти војници немо су гледали како руља терориста пали богословију и све српске куће и цркве у Призрену. До једне! Чинило се, када је Богословија тада у потпуности изгорела, да се актом злочинаца њена мисија у историји завршила.
Воља Божија била је ипак другачија. Благословом Светог Архијерејског Синода, на чијем је челу још један некадашњи ђак, професор и ректор Призренске Богословије, Његова Светост Г. Г. Иринеј, на предлог Епископа рашко-призренског, Г. Теодосија, после најдужег прекида рада у својој једноиповековној историји, на Малу Госпојину, 21. септембра 2011. године, ово училиште васкрсава и поново почиње са радом, сведочећи истину Васкрсења Христовог.
У почетку је у богословију уписана само једна, прва генерација обновљене школе, која је учила, радила и коначила у једној јединој обновљеној згради, оној историјској у којој је богословија сто четрдесет година пре тога и почела са радом. Са сваком следећом генерацијом долазили су и нови професори и друге зграде су се, једна за другом, обнављале.
Одмах је обновљена и традиција да се првог дана нове школске године служи помен цару Душану у његовој задужбини крај Призрена, манастиру Светих Арханђела, где се новоуписаним ђацима првацима одржава први час из Историје Српске Цркве.
Уз подршку и помоћ Руске Православне Цркве, посебно Сретењског Манастира, Европске комисије, Владе Републике Србије, Краљевине Норвешке и других многобројних пријатеља са свих страна света, обнова зграда Призренске Богословије, школске 2015/16.г. када је пета генерација ђака примљена, окончана је и обнова целокупног комплекса Призренске Богословије. Оформљена је нова билиотека, читаоница, сала за приредбе, трпезарија и кухиња, собе за ученике, фискултурна сала.
