Promocija knjiga Valentine Pitulić u Leposaviću: Srbi su u zlo vreme opstajali kroz pesmu

U Galeriji Centra za kulturu „Sava Dečanac“ u Leposaviću, uz podršku Kosovsko-metohijskog sabora Matice Srpske i ogranka Vukove zadužbine za Kosovo i Metohiju, održana je promocija knjiga „Semantika božura“, „Tragom arhetipa“, „Usmenost i verodostojnost i „Sazdade se bela crkva“ profesora dr Valentine Pitulić.

O knjigama su govorili profesor dr Nebojša Lazić, docent dr Aleksandar Kostadinović i docent dr Marija Miljković.

Sve ono što je Pitulić u svom naučnom opusu radila uglavnom se oslanja na narodnu književnost Kosova. Ona je krenula ovim putem, kako je istakla, jer je usmeno blago sa ovih prostora veoma bogato, a nije dovoljno istraženo.

„U svom naučno istraživačkog radu ja sam se uglavnom fokusirala na te arhetipske dubinske slojeve usmenog nasleđa Srba sa Kosova i Metohije imajući u vidu religiozne pesme, svadbarske, pripovetke, govorne narodne tvorevine u kojima je inkorporiran čitav duhovni korpus, duhovno nasleđe, etnološko, etnopsihološko, lingvističko Kosovaca. To su oni slojevi, dubinski slojevi koji govore o tome da smo veoma arhaičan narod, da preko tih arhaičnih simbola pokazujemo da smo starosedeoci, da pokazujemo da imamo slovensko nasleđe i da smo to nasleđe doneli sa sobom na Balkansko poluostrvo i ono je doživelo izvesnu hristijanizaciju pod jakim uticajem Vizantije, pod jakim uticajem crkve i da zapravo to usmeno blago Srba sa Kosova i Metohije je uporište opstanka Srba na ovoj teritoriji kroz vekove, a posebno onim trenucima, onim strašnim ropstvom pod Turcima“, kazala je Pitulić.

Ona dodaje da su Srbi u zlo i teško vreme opstajali kroz pesmu.

„U to zlo vreme, u to teško vreme Srbi su opstajavali kroz pesmu, oni su i dalje svadbovali, oni su i dalje pevali i koledarske pesme i lazaričke i svatovske, ljubavne, dodolske, krstonoške. Pored onoga što je bilo zlo što je bila nevolja prosto je u narodu postojao taj jedan život i impuls koji su oni izražavali kroz pesmu. Baveći se kodovima kulture Kosovaca, pokušala sam da pokažem da su to svetlosni simboli, da je to književnost visoke umetničke vrednosti, da je to književnost gde se uspostavlja kontakt sa suncem, kosmosom, mesecom, zemljom, biljkama, nevestom, muškim i ženskim principom božurom kao cvetom krvi koji je nikao iz krvi kosovskih junaka, ali koji nema samo to znanje nego zadire i u lirske narodne pesme pre kosovskog boja što govori o tome da je božur cvet krvi i da je sama etmologika reči Božur Bog plus žar, Božur, to nije samo cvet krvi koji je iznikao iz krvi kosovskih junaka nego i Božji cvet koji ima mnogo, mnogo starije značenje“, kazala je Pitulić.

Profesor dr Nebojša Lazić govorio je o knjizi „Tragom arhetipa“ u kojoj je Pitulić uspela da progovori i o piscima dvadesetog veka.

„Ja sam se opredelio da govorim o knjizi“ Tragom arhetipa“ gde je ona uspela da progovori o savremenim piscima dvadesetog i dvadeset prvog veka i tu smo se našli. To je nešto što meni odgovaralo u o čemu sam ja govorio. Hoću da kažem da je profesorica Valentina Pitulić učinila mnogo za ovaj kraj za očuvanje duhovnog nasleđa, usmenog nasleđa na Kosovu i Metohiji i da je ne samo u svojim knjigama, nego i svojim angažmanom u stvari u mnogome doprinela da ljudi shvate kakvo kulturno blago posedujemo“, rekao je Lazić.

Bogato kulturno nasleđe Kosova za Valentinu Pitulić je bio izazov, velika ljubav i nije bilo lako, kako je kazala, matematički dokazati te kodove Kosovske kulture.

„Preko ove četiri knjige ja sam pokušala da malo razgrnem te čudesne, neobične svetove Kosovaca koliko sam uspela ne znam, trudiću se i dalje da se bavim nekim slojevima koji su potpuno nerasvetljeni, a nadam se da će to sve biti u službi našeg opstanka, u službi hvatanja za umetnost reči, za jezik u vremenu seoba, lakih odluka u vremenu lakih odlazaka sa ove teritorije na kojima je danas živeti ne hendikep, nego čast“, kazala je Pitulić.

Izvor: Kosovo onlajn