Србија и Република Српска данас обележавају заједнички празник – Дан српског јединства, слободе и националне заставе, који је установљен на годишњицу пробоја Солунског фронта, 15. септембра 1918. године. Свечана академија у 18 часова у Новом Саду. Пренос на Првом програму РТС-а.

Србија и Република Српска славе Дан српског јединства и националне заставе, свечана академија у Новом Саду

Свечана академија поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе одржаће се у 18 часова, у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Организатори свечаности су одбори за неговање традиција ослободилачких ратова Влада Републике Србије и Републике Српске.

Поводом обележавања празника, председник Александар Вучић примиће у Председништву, у 11 сати, ученике и наставнике основних школа и председнике општина из Републике Српске и Црне Горе.

Дан српског јединства, слободе и националне заставе биће обележен и у згради Конзулата у Минхену у Савезној Републици Немачкој. 

Свечаности ће присуствовати министар без портфеља задужен за координацију активности и мера у области односа са дијаспором Ђорђе Милићевић.

Празник први пут прослављен 2021. године

Закључком Владе Србије од 11. септембра 2020. године, дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар, обележава се као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а истоветну одлуку дан раније донела је Влада Републике Српске.

Празник је први пут свечано прослављен 2021. године и то у Београду на Савском тргу, код споменика Стефану Немањи, 2022. године у Бијељини.

Свечана манифестација у хали “Чаир” у Нишу одржана је 15. септембра 2023. године.

Пробојем Солунског фронта, који су извели Срби, остварена је кључна промена у ратним приликама Првог светског рата.

Тиме је започео слом Централних сила, односно снага Немачке, Аустроугарске, и других, као Бугарске и Турске, што ће довести до окончања Првог светског рата, највећег и најразорнијег који је свет до тада видео.

Брзо напредовање Срба, пошто је фронт пробијен, принудило је на капитулацију прво Бугарску, потом и Аустроугарску, да би капитулацијом Немачке Велики рат био окончан.

Српска војска је тада по ослобођењу простора Краљевине Србије, ослободила и просторе настањене Србима дотадашње Аустроугарске, као и друге јужнословенске народе, што је резултирало стварањем заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је 1929. преименована у Краљевину Југославију. 

Био је то један највећих успеха у историји Срба. Фронт је пробијен разбијањем бугарско немачких снага које су држале тај део борбене линије. Потом, пошто је продор Срба настављен великом брзином, на изненађење савезника, уследила је прво капитулација Бугарске, затим Аустроугарске, да би потписивање примирја са Немачком 11. новембра, означило коначни пораз Централних сила у Првом светском рату.