Верска права православних хришћана, имовинска права Српске православне цркве и Епархије рашко-призренске и историјске чињенице нашли су се још једном угрожени од стране политике албанских власти на Косову и Метохији. Обнову православне цркве у близини Косовске Митровице, у селу Горње Винарце, северно од Ибра, која је према сачуваним изворима најраније постојала у 15. веку, а коју су албански екстремисти оштетили седамдесетих година 20. столећа и девастирали и уништили 1999. године, привремене власти у Приштини намеравају да искористе у процесу негирања српског постојања на том простору служећи се ревизијом историје на најгори могући начин – каже се у саопштењу Српског историјског друштва – Подружнице за Косово и Метохију, у вези узурпације имовине Српске православне цркве на Косову и Метохији..
Обнова храма Српске православне цркве, уништене од стране Албанаца могла би се тумачити као израз добре воље, тежње ка нормализацији односа и допринос процесу помирења, међутим, њено преобраћење у католички храм представља поруку о даљој немогућности опстанка православних Срба на северу Косова и Метохије и узурпацију имовине. Чињеница да католичких верника у селу и његовој околини нема, доказује да је мотив преобраћења између осталог и продубљивање верских сукоба и укључивање католичке заједнице, чији су храмови, када се није радило о католичким верницима неалбанског порекла, такође страдали од напада албанских екстремиста на Косову и Метохији. Очигледно, полазећи од неутамељене тезе у историјским изворима, да је албански живаљ на Космету у дубокој прошлости, пре турског освајања, исповедао католицизам, привремене приштинске власти на овај начин желе да поткрепе недоказиву тезу о континуираном албанском већинском присуству на овим просторима. У околини Косовске Митровице у средњем веку јесте било католичких храмова, око рудника у којима су се налазиле колоније рудара Саса и трговаца Дубровчана и Которана, као и у дубравачким колонијама, на пример Латинска или Сашка црква у селу Стари Трг, која је проучена и од 1958. заштићена као споменик културе. Сашка црква није била предмет обнове, јер је јасно да се ради о верском објекту колоније странаца, што јасно показује да циљ није очување историјских и споменика културе и заштита хришћанског духовног наслеђа, већ ревизионизам и политика провоцирања православних Срба.
Подружница Српског историјског друштва за Косово и Метохију стога осуђује нови ревазионистички покушај привремених власти у Приштини, покушај узурпације имовине Српске православне цркве на Косову и Метохији и вређање верских осећања православних, посредно и католика, као и продубљивање и буђење верске нетрпељивости.
