Светска здравствена организација (СЗО) ажурирала је протекле недеље списак опасних вируса и бактерија, утврдивши да је број патогена који би могли изазвати следећу пандемију порастао за више од 30 одсто, а вирусолог Миланко Шеклер тврди да нема основа за страх, јер се, према његовим речима, ништа није променило.
„На листи из 2018. стављење су читаве фамилије познатих вируса. На почетку 21. века било је познато 1.415 инфективних узрочника који изазивају болести. За 23 године откривено је око 200 нових. Нова је једино стартегија да што више људи учествује у надзору и испитивању присуства вируса у природи и да размењују искуства“, рекао је Шеклер за Новости.
Више од 200 научника из 54 земље анализирало је 1.652 вируса и бактерија и том приликом 33 означило као ризичне.
Шеклер истиче да су у испитивању били укључени бројни ветеринари и стручњаци из неразвијених земаља попут Ирана, Бангладеша и Пакистана.
„Проширена је сарадња на колеге које раде у земљама у којима би могли да се појаве инфекти, а могу да угрозе здравље људи у богатим земљама. Због богатих се доносе овакве мере“, рекао је Шеклер.
Сваки вирус или бактерија, како каже, могу се за 24 сата пренети било где на планети.
Међу приоритетним патогенима које је СЗО објавио у свом извештају налази се и група корона вируса, као и вирус мајмунских богиња. „Сваки од тих вируса и бактерија има своје карактеристикре, начин на који може бити опасност“, наводи Шеклер.
Додаје да није исто да ли се инфект шири на територији где су људи вековима у контакту с њим или тамо где се сусрећу први пут.
„Многи приоритетни патогени тренутно су ограничени на одређене регионе, али имају потенцијал за глобално ширење. Важан је имунитет и здравствено стање заражених, а већи ризик је у земљама са претежно старијом популацијом. Поједини патогени могу да узрокују катастрофалне проблеме у некој земљи, а да се у другој не деси ништа неуобичајено“, рекао је он.
Епидемиолог Зоран Радовановић сматра да увек постоји разлог за забринутост.
„Пандемије повремено ‘искачу’, претња виси у ваздуху. У последњих 150 година најдужи размак између две пандемије био је 41 година“, рекао је Радовановић.
Он додаје да је важно припремити се на време у погледу лекова, вакцина и заштитне опреме. „Сви издвојени вируси и бактерије су опасни, а што се смртности тиче најопаснији је вирус нипах“, истакао је Радовановић.
У питању је вирус који изазива смртоносну грозницу и отицање мозга, а који се поново јавио у Индији. Преносе га слепи мишеви, а СЗО је 2022. овај вирус ставила на листу приоритетних.
Извор: Танјуг
