Поводом Међународног дана детета Студентски парламент Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици организовао је трибину, која је одржана у амфитеатру Факултета техничких наука. Након трибине учесници и грађани су отишли у мирну шетњу до Трга браће Милића.
Слађана Радић, директорка школе у Липљану је говорила на трибини и истакла да је живот деце на Косову тежак.
„Живот деце у Липљану, на централном Косову, је тежи него живот деце овде на северу. Деца у тим местима долазе до школе небезбедно. Ја као мајка, за мене је важно да им обезбедимо основне услове за живот да деца не буду дискриминисана, трудимо се да створимо боље услове, али је све теже и теже, рекла је она.
Зорица Јовановић, психолошкиња у вртићу у Лепосавићу, навела је како је данас најтеже бити дете на Косову и да је страх постао одредница деце.
„Нажалост, страх је постао одредница наше деце на КиМ. Сведоци смо да је право деце тешко остварити, данас је најтеже бити дете на КиМ. Страх је као емоција нешто што је пратеће и део свакодневног живота. Свака ситуација изазива страх код деце и родитеља, професора, све оно што се дешава на терену омета дечја права и наш рад. Наилазимо на разноразне опструкције и све што сада радимо је јако тешко“, истакла је она.
Један од говорника на данашњој трибини је био и Вукашин Митровић, директор Основне школе у Гојбуљи, којег је косовска полиција привела 13. новембра на прелазу Брњак и одузела му печате школе.
„Представници ЕУ данас не присуствују, иако су били позвани. Када су ме прошле недеље привели припадници косовске полиције и одузели печате, срећа је да неко дете није било са мном. Свака институција мора да има печат како би издала дипломе, потврде итд. Они су то протумачили као фалсификовање докумената и одузели ми печате. Цео процес је завршио код тужиоца. Ускраћени смо за уџбенике и наставна средства и сами се сналазимо уз помоћ Владе Републике Србије. Како ће бити даље, не знам. Школа се налази у једном малом месту Гојбуља и сваке године имамо нападе на њу, исписивање графита и друго. Безбедносни систем школе је подигнут на виши ниво након напада на једног нашег ученика“, рекао је Митровић.
Марија Радосављевић, мајка двоје деце коју су прошле године претукли припадници специјалне јединице косовске полиције, је истакла како на Косову живе храбра деца и како им је најважнија њихова безбедност и да постану добри људи.
„Било ми је јако тешко, али сам била храбра пред њима. Ниједан родитељ није остао имун, нити ће. Свако од нас гради каријеру, јуримо, радимо, али сваком од нас је најважније то да су наша деца постала добро људи, што нам је и циљ. Моја деца морају да наставе да живе, а, на КиМ живе храбра деца. Увек ми је тешко када нису са мном, тешко ми је када кажу да ће изаћи у град, на рођендане, али нон-стоп их зовем и проверавам путем телефона“, рекла је Марија.Мара Јовић, педагошкиња у ОШ „Бранко Радичевић“ у Косовскојј Митровици је забринута због целокупне ситуације на Косову, која је утицала да се смањи броја ученика и студената.„Због целокупне ситуације и страха, опао је број ученика и студената, а изнедрили смо и те како добре кадрове. Жао ми је због тога, имамо услове, имамо капацитет. У сарадњи са родитељима и наставницима трудимо се да безбедност деце буде на првом месту. За сада не постоји страх код деце, ни код родитеља“, закључила је она.
Након трибине, сви присутни и велики број грађана Северне Митровице је кренуо у мирну шетњу од амфитеатра до Трга браће Милића, где је Дара Радосављевић из Житковца прочитала отворено писмо:
„У име српске деце и младих са Косова и Метохије желим да са овог места, данас, када читав свет обележава Светски дан детета, пошаљем поруку да само желимо да имамо безбрижно детињство, мирно одрастање, да градимо безбедан живот на овим просторима… Све оно што нам је данас ускраћено.
Сви знате кроз шта смо мој брат Кристијан и ја прошли. Наш случај нажалост није изолован, било је и тежих примера. Мали херој Стефан из Готовуше је данас са нама…
Због њега, његових вршњака, све деце са Косова и Метохије желим да замолим да ниједно дете више никада не доживи ништа слично, да ниједан отац и мајка не пусте сузу због бриге за своје дете.
Свако дете треба да има право да у школу иде без страха, да се дружи, слободно шета, слободно расте у миру. Зашто ми на то немамо право?
Зато нека нас данас сви чују, нека нас виде и дозволе нам да растемо у миру и слободи, што желимо и свој деци овога света“.
Извор – ТВ Мост
