У атријуму цркве Светог Спаса у Призрену почео је Девети Међународни фестивал средњовековне музике „Медимус“, који организује Удружење пријатеља Манастира Светих Архангела, Дом културе „Грачаница“ и Фондација Свети Архангели.
Вечерас су се публици представили Ансамбли Медимус и Рубенс Роса (Рубенс Роса), који долази из Базела.
„Медимус“ је фестивал средњовековне и ренесансне музике који даје јединствен спој аутентичног, старог Призрена, уметника и публике.
“И вечерас имамо сјајне уметнике из Европе, у питању су ансамбли из Швајцарске, Мађарске, Италије, а ту су и наши уметници што значи да имамо одличан програм и ове године и мислим да ће то људи препознати. Веома смо задовољни посећеношћу фестивала, драго нам је што је сваке године све више људи, ево и вечерас се тражи место више”, истакао је директор фестивала Бојан Бабић.
Уметнички директор фестивала Дарко Карајић, који сваке године брине о томе ко ће се са камене сцене из 14. века представити публици у атријуму цркве Светог Спаса у Призрену истакао је да ће вечерас све присутне оплеменити музика.
“Драга публико ми ћемо вам дати наше srcе и настојати да вас оплеменимо музиком”, истакао је Карајић.
Другог дана фестивала, односно сутра публици ће се представити ансамбли из Мађарске и Италије. У 19.30 часова програм отвара ансамбл Музика Профана (Мусица Профана) из Мађарске, чију смо музику имали прилику да чујемо на овом истом месту и 2019. године. Овогодишњи фестивал затвориће италијански вокално-инструментални ансамбл Камерата Музика Антика (Цамерата Мвсица Антиqва), чији је оснивач Паскал Риналди (Пасqуале Риналди).
Покровитељи фестивала су Министарство културе Владе Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију; пријатељи фестивала су Телеком Србија и Колашин превоз, а партнер фестивала је Амбасада Мађарске.
“Медимус” се сваке године одрганизује у цркви Светог Спаса, која је посвећена Вазнесењу Христовом, а налази се испод тврђаве Каљаја, на северним падинама Поткаљаје. Задужбина је средњовековног српског властелина Младена Владојевића и његових родитеља, који су наследили право ктиторства над црквом Светог Спаса. Први пут се помиње 1348. године у повељи манастира Свети Архангели у којој се каже да је Цар Душан за ову цркву ктитору дао цркву Светог Андреја у Охриду.
