УНС: Сутра се навршава 26 година од отмице Ђура Славуја и Ранка Перенића
Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) подсећа да се сутра, 21. августа, навршава 26 година од отмице новинарске екипе Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перенића на путу Велика Хоча–Зочиште, у општини Ораховац.
Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха. Виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом Ослободилачке војске Косова.
До данас породице Перенић и Славуј немају званичне информације о њиховој судбини.
На месту отмице УНС и ДНКиМ поставили су обележје, које је до сада рушено девет пута, на коме на српском и албанском језику, пише: „Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их“.
ЕУЛЕКС је 2017. године потврдио да су Перенића и Славуја отели припадници ОВК односно да су их, запретивши оружјем, повели у непознатом правцу.
У јеку ратних дешавања на Косову су отети и многи други новинари, а званичне информације о њиховом нестанку још увек нису познате јавности.
Новинар и преводилац Александар Симовић нестао је 21. августа 1999. године у Приштини. Део посмртних остатака је пронађен у селу Обриње код Глоговца.
Дописник „Политике“ и новинар приштинског „Јединства“ Љубомир Кнежевић отет је 6. маја 1999. године код Вучитрна у подножју планине Чичавица.
Фоторепортер Момир Стокућа је 21. септембра 1999. године убијен у кући у којој је живео у центру Приштине. У Приштини је 9. септембра 2000. године нестао и новинар српске редакције Радио Косова Марјан Мелонаши.
Уредник Радио телевизије Приштина Крист Гегај убијен је у Истоку септембра 1999. године, три месеца након доласка међународних снага.
На Косову су у периоду од 1999. до 2005. године убијени новинари листова „Бујку“ Африм Малићи (1998), „Информатор“ Информативног центра Косова Енвер Маљоку (1999), „Рилинђа“ Шефки Попова (2000) и „Бота сот“ Џемаиљ Мустафа (2000), Беким Кастрати (2001) и Бардуљ Ајети (2005). За Бадруља Ајетија је познато да је убијен из возила у покрету код села Бресалце.
Истрагу за нестала и убијена лица је најпре водио УНМИК, а затим ЕУЛЕКС, који је потврдио да су припадници ОВК отели Перенића и Славуја. Сада је надлежност за расветљавање ових злочина припала косовским институцијама.
Резолуција о убијеним и несталим новинарима на Косову
У мају ове године, Резолуција о убијеним и несталим новинарима на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, коју је предложио УНС, једногласно је усвојена на Годишњој скупштини Европске федерације новинара (ЕФЈ) у Приштини.
У овој Резолуцији пише да Скупштина ЕФЈ-а тражи да Управни одбор ове федерације од УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а и власти на Косову захтева да се формира међународна експертска Комисија која би помогла у истраживању убистава, киднаповања и нестанака 19 новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године.
У њој се истиче да Скупштина ЕФЈ-а тражи да се у рад међународне Комисије за истраживање убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, као експерти, укључе судије и тужиоци из Београда и Приштине, представници међународних мисија које су у поменутом периоду биле задужене за владавину права на Косову (УНМИК и ЕУЛЕX), као и представници УНС-а и Асоцијације новинара Косова (АГК).
Од представника Управног одбора ЕФЈ-а, тражи се да у сарадњи са чланицама, ради на стварању услова за формирање међународне Комсије за истраживање ових злочина, као и да тужилаштва из Београда и Приштине сарађују директно или уз посредовање партнера од поверења обе стране и редовно о резултатима обевштавају јавност.
Од Специјалног суда за ратне злочине на Косову овом резолуцијом затражено је да отвори истраге о убијеним и несталим новинарима и медијским радницима на Косову од 1998. до 2005. године.
Тражи се и да Уједињене нације спроведу закључке Саветодавне комисије Уједињених нација за људска права (ХРАП), а у којима се констатује својевремено кршење Европске конвенције о људским правима у раду УНМИК-а. У том случају дошло би до обештећења породица жртава.
Од ЕУЛЕКС-а и Савета министара ЕУ, под чијим окриљем је мандат ове мисије, затражено је да јавно саопште због чега нису спроведене ефикасне истраге убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника.
Савет министара ЕУ, пише у Резолуцији, треба да установи да ли је ЕУЛЕКС прекршио Европску конвенцију о људским правима.
„Скупштина ЕФЈ-а тражи да ЕУ, која је преузела обавезе да поступа у складу са међународним резолуцијама, у потпуности поштује ову Резолуцију и допринесе истрагама убијених и несталих новинара и медијских радника на Косову, као и да о предузетим корацима обавести ИФЈ, ЕФЈ и јавност“.
Резолуцијом се позива Управни одбор ЕФЈ-а да у сарадњи са другим организацијама, удружењима, Саветом Европе, Уједињеним нацијама и ОЕБС-ом, као и другим међународним телима редовно прати истраге ових убистава, киднаповања и нестанака и да о томе обавештава јавност.
