Јована Ивић из Кишнице рођена је са инвалидитетом и многим пратећим болестима и упркос свим њеним здравственим проблемима, ова девојчица и њена породица боре се да живот наставе даље. Овој девојчици, Канцеларија за Косово и Метохију је донирала колица, која су преко потребна, а у наредном периоду ће покушати да и на други начин помогне породици Ивић из Кишнице на Косову и Метохији.
Јовану Ивић живот није мазио, као беба рођена је са инвалидитетом. Одмах по рођењу мајка јој је преминула. Остала је са сама са оцем који је срчани болесник и једини члан породице који је запослен. Јована данас има и две сестре које су увек уз њу. Од њене осме године о њој брине маћеха Виолета, која је била свесна свих Јованиних здравствених проблема и прихватила је да се о њој брине као о свом детету.
„Не види најбоље, обе ноге су оштећене, у глави има хидроцефалус уграђен, тако да она не функционише нормално. Комуницира, али у узрасту од две три године. То је девојчица која има 23 године, значи не зна да пише, не зна да чита, не види најбоље. Има јаку диоптрију на једном оку има минус петнаест до минус седамнаест, то је све почело од рођења и дете је такво 23 године. Колико могу ја толико се бринем о њој. Водили смо је на једну операцију у Београд. То је била операција кука. У Русији је била на операцији очију, све што се могло ми смо урадили. Оно што су најстручнији лекари из Русије и из Београда могли да ураде, урадили су. Она не може самостално да хода. Ја се стварно трудим да им пружим колико толико неки комфор да имају, да и та деца заслужују нормалан живот. Не тражимо ми нешто превише, али нешто основно. Ето та кућица да се среди нешто мало. Не би било лоше да ја имам неки посао стабилан да могу да функционишем, да могу да се ослоним, а не да идем у пола ноћи да перем судове и да се вратим, да оставим децу“- каже Јованина маћеха Виолета Ивић.
Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије обезбедила је колица која су била преко потребна Јовани и у наредном периоду Канцеларија ће размотрити начине може да помогне овој породици и девојчици Јовани.
Живот ове породице није нимало лак. Срећа је да још увек постоје хумани и добри људи. Недавно јој је од стране суграђанки дониран собни бицикл како би редовно вежбала.
„Мени је жеља да једног дана доведемо Јовану на фудбалски терен. Ја се надам и свим srcем желим да она дође да упозна друге чланице, осталу децу“ рекла је Сузна Недељковић, тренер женског фудбалског клуба.
Јовани и њеним сестрама потребни су само основни услови за живот, да имају све што свако дете заслужује у детињству. Њихове жеље су мале да као свако дете имају своје собе и да са својм родитељима одрастају срећно.
Породица Ивић се захвалила свим добрим и хуманим људима који су им пружили помоћ.
