Догађаји из марта 2004. године променили су све у животима косовских Срба. Непосредан повод за погром било је објављивање вести о дављењу тројице албанских дечака у реци Ибар у селу Чабра у општини Зубин Поток, за чију смрт су албански и светски медији најпре окривили Србе из суседног села Зупче.
Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне а портпарол међународне полиције изјавио је тада да су преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села.
У нередима је погинуло 19 особа, од којих осморо Срба, док је 11 Албанаца страдало у сукобима са припадницима међународних снага безбедности. Повређено је више од 900 људи међу којима најмање 170 припадника српске националности као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили са локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину.
Током мартовских нереда протерано је 4.012 Срба а већина њих се до данас није вратила у своје домове. Етнички је очишћено шест градова и девет села, порушене су и запаљене или тешко оштећене српске куће, школе, домови здравља.
Без Срба су остали Косово Поље, Гњилане, Урошевац, Ђаковица, Призрен, Обилић, село Свињаре надомак Косовске Митровице, село Бело Поље код Пећи где је запаљено свих 28 повратничких кућа и Парохијски дом.
Посебна мета Албанаца било је духовно наслеђе и градитељска баштина српског народа. За само 46 сати порушено је и спаљено више од 35 православних цркава и манастира укључујући 18 споменика културе међу којима и црква Богородице Љевишке у Призрену под заштитом Унеска.
Према подацима Епархије рашко-призренске из априла 2004. године укупан број уништених црквених зграда био је близу стотину.
Према проценама УНМИК-а, на 33 локације, у погрому који је почео 17. марта и трајао два дана, учествовало је око 60.000 Албанаца.
И ако се погром над Србима одиграо пред 38.000 војника КФОР-а и 8.000 УНМИК полицајаца који су били задужени за очување и безбедност свих који живе на Косову, организатори насиља нису кажњени а из међународних мисија већ годинама нема информација о евентуалним новим детаљима. Процесуирано је око 400 лица од којих су неки кажњени веома благим казнама.
Мартовски догађај осудили су Савет безбедности Уједињених нација као и Европска унија а Парламентарна скупштина Савета Европе донела је Резолуцију 29.априла 2004.
Челници међународне мисије на Косову погром су прво окарактерисали као серију акција, потом као организовану акцију и спонтану реакцију.
И поред осуда погрома главни организатори остали су некажњени, узроци недовољно истражени, жртве и последице се игноришу а исељавање неалбанског становништва са овог простора се наставља.
Извор: ТВ Мост
