Историчар Стефан Радојковић изјавио је да би за српску заједницу на Косову једино одрживо решење било останак српских институција, али да су потези Приштине произвели „нову ситуацију“ у којој је упитно у којој мери ће постигнути споразуми моћи да се спроведу, укључујући и функцију Заједнице српских општина.
„Одрживо решење је останак српских институција на Косову и Метохији. То је апсолутно број један и ту се посебно мисли на просвету, културу, здравство, али и друге социјалне и јавне установе које су ту биле. Наводно је циљ и план био да оне буду у оквиру асоцијације српских општина, међутим све је то био део пакета бриселских договора из 2013. и 2015. који је сада мртво слово на папиру. Отуда су потези Куртија на терену, чини се, довели до нове ситуације где је просто питање у којој мери ће тај споразум моћи да се спроведе“, изјавио је Радојковић за Косово онлајн.
Додаје да би за српску заједницу на Косову још идеалније решење којим би јој се гарантовао опстанак било поштовање одлука Савета безбедности УН. „Најидеалнија ситуација је да се поштује Резолуција 1244 Савета безбедности УН“, прецизирао је он коментаришући изјаву амбасадора ЕУ у Приштини Аиво Орава да Унија „жели одрживо решење за српску заједницу на Косову“.
Радојковић каже да је изјава Орава заправо „увод“ у други део „балканске турнеје“ високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност Каје Калас.
Очекује се да ће Калас и у Београду и у Приштини инсистирати на поштовању потписаних споразимима, од 2013. до последњих који разрађују пут спровођења Бриселског споразума.
„Међутим, чини се да је то ’премало – дошло прекасно’. Премало таквих изјава је увек било, па видимо да је за време Куртијеве администрације дошло фактички до поништавања било каквих односа између српске заједнице и Приштине, поготово на северу Косова. Међутим, и Срби јужно од Ибра су исто осетили да заправо нису заједница која је пожељна на Косову од стране већинске, албанске заједнице. И сада би овај списак лепих жеља заправо требало да ревитализује потенцијално бриселски дијалог који је у најмању руку запао у ћорсокак, а нешто теже би се могло рећи да је клинички мртав“, истакао је Радојковић.
Због тога он и посету Калас тумачи као жељу ЕУ да изађе из „лимба“ у коме се нашла новим геополитичким превирањима.
„Каја Калас долази како би у ствари потврдила да је Западни Балкан двориште Европске уније, поготово сада у овом процесу поновног дељења карата на глобалној сцена између Русије, САД и Кине где се Европа се нашла у једном лимбу и сада покушава да се потврди барем као регионални актер од великог значаја“, сматра Радојковић.
Уверен је да ће ЕУ то покушати нудећи региону неку врсту „шаргарепе“ кроз финансијски План раста и новим фондовима.
Додатни проблем за ЕУ, а када је реч о Приштини, види у све већем приближавању Турској.
„Што се тиче Приштине покушаће мало и са санкцијама које је увела, неће давати подршку за чланство у Савету Европе. Видећемо да ли ће то имати неки пресудан утицај, али чини се да је заправо посета Каје Калас помало изнуђена дешавањима на глобалној сцени и искрено речено, треба узети у обзир и да је председница приштинске администрације Вјоса Османи била у посети Анкари и да очекује вероватно већу подршку Турске него од ЕУ“, прецизирао је Радојковић.
Извор: Косово онлајн
