Савет безбедности Уједињених нација разматраће данас на седници Извештај генералног секретара УН о раду Унмика за период од септембра претходне до марта ове године.
Србију ће на седници Савета безбедности УН у Њујорку представљати министар спољних послова Марко Ђурић.
У извештају, који ће представити специјална представница генералног секретара УН и шефица Унмика Каролина Зијаде, констатује се да није било значајног напретка у дијалогу о нормализацији између Београда и Приштине уз посредовање ЕУ, док су напори за спровођење претходних споразума заустављени. Изражена је забринутост због акције Косовске полиције да затвори институције које функционишу у српском систему, која утиче на свакодневни живот невећинских заједница које од њих зависе и наводи да је безбедносна ситуација на северу Косова и даље крхка.
Подсећа се да је Србија 28. октобра прошле године усвојила нацрт закона којим се Косово одређује као „подручје посебне социјалне заштите“, чиме се успоставља оквир за пружање финансијске помоћи одређеним групама на Косову са циљем спречавања социјалне искључености и подршке њиховом опстанку. Влада Србије је истог дана усвојила посебан предлог закона о организацији и надлежности својих правосудних органа, којим је проширена надлежност Вишег јавног тужилаштва и Вишег суда у Београду на процесуирање кривичних дела почињених на Косову. Приштина је осудила те мере, сматрајући их кршењем суверенитета Косова.
У међувремену, напори за спровођење претходних споразума су заустављени.
Наводи се да је 17. децембра прошле године, бивши специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак био домаћин разговора у Бриселу са косовским и српским преговарачима, који су поново потврдили своју посвећеност примени Декларације о несталим лицима из 2023. године.
„Међутим, главни преговарач Србије Петар Петковић наводно је напустио састанак Заједничке комисије за нестала лица заказаног за 15. јануар у знак протеста због затварања неколико паралелних институција на Косову од стране Приштине раније тог дана. Паралелне институције се односе на мрежу административних, образовних и здравствених структура на Косову којима управља и финансира Србија, а које раде заједно са структурама повезаним са Приштином, често у областима са значајним етничким српским становништвом“, додаје се у извештају уочи седнице.
Такође, указује се да Косовска полиција наводи да су та затварања — усмерена на поште и банке — извршена да би се успоставио „ред и законитост“, док је ЕУ те потезе критиковала, због недоследности у испуњавању обавеза Косова у оквиру дијалога и истакла да статус структура које подржава Србија треба да буде решен дијалогом.
Зијаде у извештају изражава забринутост због утицаја те акције на свакодневни живот невећинских заједница које зависе од ових институција, уз позив на обновљену посвећеност дијалогу.
Указује се да је безбедносна ситуација на северу Косова остала крхка.
„Снажна експлозија је 29. новембра 2024. оштетила канал за снабдевање водом у општини Зубин Поток. Премијер Косова Аљбин Курти је оптужио Београд да је наводно оркестрирао напад, што је председник Србије Александар Вучић одбацио као неосновано. Савет за националну безбедност Косова је одговорио тако што је одобрио хитне мере за повећање безбедности око стратешке инфраструктуре, док је полиција најавила хапшења повезана са нападом“, подсећа се у извештају.
У извештају се уз осуде Зијаде, наводи и да је тај напад нанео штету основној цивилној инфраструктури и прекинуо снабдевање водом. Инцидент је описан као дубоко забрињавајући, уз упозорење да ризикује да наруши стабилност, због чега постоји потреба за свеобухватном и транспарентном истрагом како би се идентификовали одговорни.
Усред ових дешавања, Европски савет је 27. јануара именовао Петера Соренсена за новог специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине. Он је преузео ову улогу 1. фебруара са почетним мандатом од 13 месеци. Соренсен је 6. фебруара одвојено разговарао са српским и косовским главним преговарачима и поздравио њихов позив да посете Косово и Србију.
Спомињу се и парламентарни избори на Косову одржани 9. фебруара.
„Упркос томе што је обезбедио јасан плуралитет, Самоопредељење није успело да постигне апсолутну већину и мораће да формира коалицију да би владао. Ово је у супротности са претходним мандатом странке, током којег је владала сама након победе на изборима 2021“, додаје се.
Наводи се и да је питање измене Унмиковог мандата у циљу његовог могућег повлачења још једна тачка спорења међу члановима СБ УН.
Извор: Косово Онлајн
