Србија обележава Дан државности – у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донет Сретењски устав. Дан се као државни празник слави од 2002. године. Централна државна церемонија обележавања Дана државности одржава се у Орашцу.
У Орашцу почела централна државна церемонија поводом Дана државности Србије коју предводи председник Владе у оставци Милош Вучевић као изасланик председника Републике.
На почетку је одржан помен за устанике који су на Сретење 1804. године подигли Први српски устанак. Потом су Вучевић и Вишковић положили венце на споменик вођи Првог српског устанка Карађорђу, а уследило је интонирање химне Боже правде.
Обележавању Дана државности присуствују председница Скупштине Србије Ана Брнабић, као и министри одбране Братислав Гашић, информисања и телекомуникација Дејан Ристић, министар пољопривреде Александар Мартиновић, министар културе Никола Селаковић, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, министарка за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски.
Присутни су и министарка привреде Адријана Месаровић, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, министар за бригу о селу Милан Кркобабић, министарка науке Јелена Беговић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић.
На свечаности су гости из региона, представници дипломатског кора, као и црквени великодостојници.
Вучевић: Србија ће остати слободарска и неутрална иако многима то не одговара
Премијер у оставци Милош Вучевић поручио је током централне државне церемоније поводом Дана државности Србије у Орашцу да данас када обележавамо Сретење Господње, уједно славимо и наше сретење са слободом и истакао да нас завет те слободе и данас опомиње колико морамо будно стражарити да сачувамо своју независност.
„Многима данас не одговара слободарска и неутрална Србија, а ја им са овог места поручујем да ће Србија то остати јер то жели већина њених грађана. Ма какве притиске нам правили, Србија никада неће признати отимање своје територије, Косова и Метохије, нити ће угрозити своје пријатељство са традиционалним савезницима. То је завет Карађорђевих устаника, то је дуг који сви имамо према слободи“, нагласио је Вучевић.
Како је навео, сада већ давне 1804. године у Орашцу сабрали су се прогнани, тлачени и понижени како би донели судбинске одлуке.
„Предаја није била опција, као што није ни данас, као што неће бити ни у будућности. Народ је решио да брани своју слободу по сваку цену, јер је добро знао да ће га свака друга одлука вратити у ропство“, навео је.
Према речима премијера у том тешком историјском моменту, устаници су се окупили око свог вожда Карађорђа Петровића.
„Након буђења у Орашцу, устанак се распламсао свом снагом. Уз огромну жртву и страдање постављени су темељи изградње модерне српске државе, али и темељи слободе других балканских народа“, истакао је Вучевић.
Вишковић: Слобода је светиња српског народа, пелцер кренуо из Орашца пре 221 годину
Слобода је светиња српског народа, света реч и завет, а пелцер слободе српског народа кренуо је из Орашца пре 221 годину, изјавио је председник Владе Републике Српске Радован Вишковић на централној државној церемонији поводом Дана државности и навео да се и данас атакује на слободу српског народа.
Он је захвалио председницима Србије и Републике Српске Александру Вучићу и Милораду Додику што су на Свесрпском сабору доносећи Декларацију о правима и слободама српског народа, утемељили да Сретење буде заједнички празник, Дан државности Србије и Републике Српске.
„Ми из Републике Српске најбоље знамо како смо крајем прошлог века скупо платили слободу опстанка Срба на просторима Босне и Херцеговине“, рекао је он.
Подсетио је да је Карађорђе, када је подизао устанак 1804. у Орашцу, већ 1809. године био у Вишеграду, у Босни и Херцеговини, данас Републици Српској, а да су онда кренули устанци на простору Босне и Херцеговине за слободу српског народа. Они су врло брзо угушени, али после нешто мало више од 70 година, у Невесињу је кренуо устанак, познат у народу као Невесињска пушка.
„После тог устанка, Србија и Црна Гора су добиле државност. Ми Срби у Босни и Херцеговини нажалост, нисмо ни тада извојевали слободу, него смо једног окупатора заменили другим. После Отоманске империје припали смо Аустро-Угарима и зато ми знамо шта је слобода“, истакао је Вишковић.
Извор: Танјуг, РТС
