Монодрама „На Дрини ћуприја“ синоћ је изведена у сали Митровачког двора. Било је то вече првокласне књижевности и бриљантног глумачког дара у коме је многобројна публика заиста уживала.
Говорећи о Косову, Станић каже да се сваки пут овде осећа исто – као у завичају. Први сусрет са Грачаницом памти добро. Међу грачаничким фрескама, осећао се, каже, као међу рођацима које дуго није видео…
“Касно сам овде дошао први пут. Било је то 1996. године, када сам ја имао 36 година.. Претходно сам обишао све по Европи, све катедрале у Келну и Кантеберију и онда ме је било стид кад сам први пут дошао. То је на мене оставило снажан утисак и сваки пут се радујем када дођем и сваки пут као да изнова могу и свој сопствени живот да ревалоризујем”.
Сматра да је Косово друга перспектива, из које се другачије сагледава и професија и приватни живот.
Са Андрићем, Тихомир има посебну везу. Близак му је понајпре кроз литературу захваљујући којој је како каже, постао паметнији, али захваљујући недавно приказаној серији “Нобеловац” у којој тумачи лик славног писца, постао му је познат и ииз оне друге, сложеније перспективе личних ломова, искушења и радост. Тихомир своје постојање дефинише кроз више перспектива – личну, косовску и андрићевску.
“Веома ми је драго што могу да говорим овај текст пред публиком. Јако прецизно сам то учио и научио јер ценим писца, ценим тај стил, ту реченицу Андрићеву фасцинантну и ту мудрост”.
Казивања из романа “На Дрини ћуприја” бирао је са др Љиљаном Мркић Поповић. Има осећај да публика у тим причама и причањима, тражи исконску истину.
Прича о смрти Мехмед Паше Соколовића, великог везира који сагради тај велелепни мост и поста један од најмоћнијих људи најмоћније империје, приказ је заправо “остарелог премлаћеног старца, из високог села Соколовића” који се вратио тамо одакле је заиста.
“Тако и ја долазак овде доживљавам као неки повратак сопственом идентитету, сопственом корену, везикули, култури…”
Андрића сматра грандиозним писцем, а он сам је са својим драмским искуством, само проводник за ту најдивнију књижевност нашег национа, захвајујући којој ” и најглупљи човек може да постане паметнији” ако је само понавља онолико пута, колико је то он пута учинио.
Са серијом “Нобеловац” ова монодрама је постала интересантна публици, а посебно значајним сматра чињеницу да са сваком серијом овог типа, расте интересовање и за саму књижевност којој се публика враћа.
Посебан значај серије лежи у томе што је она послужила као својеврсно објашњење Андрићевог лика и дела савременој публици, поводом силних оптужби и често престрогих критичких наратива упућиваних на рачун пишчевог односа са комунистичким структурама у послератном периоду.
Станић каже да од свог првог тумачења Андрићевог лика, а било их доста, често је слушао чак и од пишчевих савременика о Андрићу као кукавици и шкртици.
“Често сам слушао омаловажавања, посебно о начину на који је он одбио да потпише Апел окупатору против пружања отпора и осуде устаника. Сушао сам о томе да је наводно женским гласом, одговорио на нечије дозивање и рекао да господа Андрићи нису код куће, што је био доказ да је кукавица. А чињеница да он то није потписао храбро, то су занемарили. А многи српски интелектуалци су то потписали и нису страдали после због тога”.
Посебно бесмисленом сматра опањкавање Андрића као шкртог човека који није умео ни пиће у кафани да плати.
“А он је поклонио целокупан износ Нобелове награде библиотекама у Босни и Херцеговини. И чињеница да је дошао у Србију, а могао је да оде у Швајцарску и још безброј је сличних чињеница…. Недопустиво је таква једна личност , једно такво дело, да дозволимо да се то сведе на ниво неких малих, непроверених често злобних трачева”, сматра Станић.
Да се Андрић понео другачије, каже овај врсни познавалац пишчевог живота, цео наш језички корпус остао би ускраћен за његово дело, које је он све време морао да брани.
“Најлакше је судити” јетко поручује глумац и изражава наду да је “Нобеловац” само први серијал у циклусу телевизијских серија о осталим важним именима српске књижевности – Милошу Црњанском, Меши Селимовићу и осталима.
Након представе, Тихомир Станић је остао у сали Митровачког двора, у разговору са студентима драмског одсека Факултета уметности који је управо он иницирао.
Извођење монодраме “На Дрини ћуприја” у Северној Митровици, организовао је Студентски центар Приштина – Косовска Митровица.
У оквиру вишедневне турнеје по Косову, Станић ће овај сценски приказ извести и пред публиком у Гораждевцу, Штрпцу и Грачаници.
Данас ће у организацији Дома културе „Грачаница“ и Српског културног центра из Беча бити изведена у Гимназији Гораждевац, са почетком у 17 часова,
Након Гораждевца, сутра 08. новембра у 18 часова гостује у Дому културе „Свети Сава“ Штрпце, а 09. новембра са почетком у 20 часова у Дому културе „Грачаница“.
Како је наведено у саопштењу Дома културе “Грачаница” делегација Српског центра из Беча ће боравак на Косову искористити да уручи помоћ седмочланој породици Столић из Угљара код Грачанице коју су прикупили у оквиру хуманитарне акције.
Дом културе „Грачаница“ и Српски центар у Бечу позивају заинтересоване да се прикључе хуманитарној акцији „Помоћ за седмочлану породицу Столић“. Средства се могу уплатити на хуманитарни рачун Српског центра у Бечу: АТ06 1400 0100 1020 5862.
Извор: Радио Митровица север, Дом културе “Грачаница”
