Шефица делегације Србије у Савету Европе Биљана Пантић Пиља изјавила је да не би била изненађена да на следећем Комитету за политичка питања и демократију СЕ, који се одржава у Паризу већ у марту Приштина поново „покуца“ на врата Савета Европе.
Пантић Пиља је то рекла за Вечерње новости и појаснила да је Приштина тренутно окренута изборима који су заказани за 9. фебруара, али да је сигурна да ће одмах по окончању изборног процеса наставити са притисцима на СЕ заједно са својим партнерима из поједниих земаља.
Додала је да српска делегација у Савету Европе користи аргумент истине, да Косово није држава, већ ентитет чији је статус јасно регулисан Резолуцијом 1244 УН, да се у јужној српској покрајини дешава етничко чишћење српског народа и да репресија режима косовског премијера Аљбина Куртија ескалира како се приближавају избори на Косову.
Додала је да ниједан од три услова која је навела у свом мишљењу известитељка ПССЕ Дора Бакојани, Курти није испунио, пре свега оснивање Заједнице српских општина, односно поштовање Бриселског споразума и да на Косову не постоји владавина права. Она је истакла да су ово били аргументи Београда који су пресудили да се на прошлонедељном заседању Парламентарне скупштине не узме у разматрање иницијатива приштинске власти.
„Увек су то исти аргументи који су сада негде прећутно прихваћени и донета је одлука да се о захтеву Приштине за статус ‘специјалног госта’ не расправља сада“, рекла је она.
Говорећи о томе какво је расположење чланица СЕ у вези са овим питањем и колике су шансе Приштине да постане чланица СЕ, Пантић Пиља је рекла да се тренутно СЕ сусреће са озбиљним изазовима, тако да је питање Косова стављено у неки други план.
„Нова америчка администрација, сукоби у Украјини, Газа, изборни процес у Грузији, Румунији, Немачкој и Пољској, све су то околности које утичу да се ове теме постављају као приоритетене у самој Парламентарној скупштини СЕ. Наравно, да и даље постоје државе које пружају подршку и гласно лобирају за пријем тзв. Косова, али некако се чини да све више земаља губи стрпљење за Куртија и његову репресију коју спроводи над српским становништом, као и његовим једностараним потезима“, навела је Пантић Пиља.
Када је у питању подршка земаља, које би могле да спрече пријем Косова у ову организацију, Пантић Пиља је рекла да традиционално Србија увек рачуна на подршку посланика из Шпаније и са Кипра. „Али постоје државе коју су признале тзв. Косово, међутим захваљујући мудрој политици председника Александра Вучића, можемо да рачунамо на њихову подршку. Овде пре свега мислим на Мађарску, али ту су Француска и Италија свакако. Да није прошле године дошло до разговра Вучића и Макрона, не верујем да би дошло до одлагања пријема Косова у СЕ“, нагласила је она.
Говорећи о томе да ли је на заседању Парламентарне скупштине СЕ било речи о ситуацији на Косову, поготово положају Срба, рекла је да као тема у пленуму не, али то не треба да нас завара. Додала је да се највише посла обавља на састанцима у паузама између заседања у пленуму и на комитетима.
„Наш посао као чланова делегације и јесте да пробамо са сваким послаником да поразговарамо, да га упутимо у тренутну ситуацију и да укажемо на кршење људских права на КиМ, пре свега Срба, као и да их замолимо да чују другу страну. Нажалост, мишљења сам да Парламентарна скупштина СЕ озибиљно губи на значају, јер претходних неколико година је показала да само причају колико је битан дијалог, али од истога беже“, додала је она.
Пантић Пиља је изразила наду у да ће се доласком Доналда Трампа на место председника САД појачати притисци на Приштину и да се прекине са провокацијама. Додала је да Куртију и његовом тероризму неко мора да стане на пут, и оценила да ЕУ није показала да је дорасла том задатку.
„Нисам сигурна да ли то зато што ЕУ неће или не може, али је постало бесмислено да после једностране акције Куртија и одбијања дијалога чујете познате флоскуле- позивамо обе стране на смиреност и суздржаност и пажљиво пратимо ситуацију. Време је да неко коначно натера Куртија да поштује међунардно право и основна људка права, а приметно је на овом заседању у Стразбуру прате кораци Трампове администрације“, нагласила је она. Додала је да на заседању у Стразбуру није било речи о актуелној политичкој ситуацији у Србији, већ да су главне теме биле као и увек Украјина, и овог пута изборни процес у Грузији.
Она је навела да не зна шта би могли ново да чујемо, за разлику од других земаља ЕУ, а то је да слободно можете да протестујете и да блокирате саобраћајнице. „Немојте да заборавите да кад год је био неки протест у рецимо Намачкој или Француској, увек је исти завршаван употребом силе. Такође, Србија се још од 2012. године налази у тзв. мониторинг процедури само из разлога што се константно мењају известиоци задужени за Србију, где се показује тотална неспособност Парламентарне скупштине да завршава започете процедуре“, навела је она.
Извор: Танјуг
