
У Галерији Дома културе у Грачаници одржана је промоција мемоара „Живот и рад Михајла Кијаметовића учитеља и националног радника“ у издању Архива Косова и Метохије.
Михајло Кијаметовић био је учитељ, обавештајац и државни службеник који се бавио не само просветним и културним радом, већ је учествовао и у политичком и друштвеном животу на Косову у прве три деценије 20. века. Приређивачима Марку Марковићу и Немањи Димитријевићу то је био основни мотив да јавност упознају са његовим животом и радом.

– Мемоари који су пред нама обухватају период почетка ХХ века и ови мемоари дају посебан допринос нашој историографији, посебно истраживању питања ослобођења Косова. У том смислу за нас је било посебно значајно да објавимо нешто што је релевантно. Мемоари су објављени у изворној форми, онако како их је Михајло писао и предао историјском архиву, они су тако и објављени, ништа није придодато, ни одузето – рекао је о књизи Немања Димитријевић.

– Михајло Којаметовић је с правом могао да понесе титулу националног радниказбог свега онога што је радио. Његов живот је стотину пута био у опасности због свог националног рада и деловања. Он своју породицу и децу ставља по страни зарад општег националног интереса, а рођен је у Вучитрну у преиоду када је најтеже било бити Србин на простору Косова . истиче приређивач Марко Марковић
Поред свих својих заслуга Михајло Кијаметовић био је и веома пожртвована личност за своје сународнике, што се нарочито могло видети приликом његовог залагања и жртвовања за бољи живот Срба у логорима, истакао је историчар Александар Гуџић.
– Говорим о једном великом имену наше историје, неком ко је задужио и пуно урадио за Србе на простору старе Србије, не само Косова, него и много шире. Он је неправедно запостављен након свега што је урадио, а урадио је много. После Првог светског рата, а нарочито после Другог, није било пожељно говорити о Кијаметовићу, тако да шира јавност није упозната са његовим ликом и делом – рекао је Гуџић.
Списе Михајла Кијаметовића приредили су стручњаци Архива, а настали су као потреба да се истраживачи и стручна јавност упознају са записима који осветљавају сегменте националне историје с краја 19 и почетка 20 века.