Без здраве породице нема здравог друштва. Прошлогодишње трагедије опомена су нам свима да суштински морамо више и боље да се бавимо децом и породицом. Да би се изградила на здравим основама и очувала, потребно је и да друштво пружа осећај сигурности, сматра наша саговорница породични психотерапеут Ивана Мушкиња.

Када је здрава, породица даје ветар у леђа. Наша је сигурност, снага. У њој добијамо и пружамо љубав, подршку, разумевање, пажњу, делимо и лепе и тешке тренутке.

Ивана Мушкиња, породични психотерапеут, каже да када недостаје и када фали базичне сигурности у друштву, у које смо ми у дубоко уроњени, ни ми не можемо на индивидуалном, а ни породичном нивоу, да се осећамо добро и да се развијамо.

“Убрзан темпо живота, један велики раскорак између традиционалних и савремених вредности и очекивања која се стављају пред појединица јесу тема која мучи породицу. Константна трка за неким квалитетом живота, за постизањем одређене материјалне добробити и осигуравањем неких базичних средстава, за један велики значајан део породица у Србији јесте огроман стресор који свакако утиче на квалитет живота свих чланова”, рекла је Мушкиња.

Немаштина и болест

Живот је компликованији када породицу муче немаштина и болест. Многа деца су ускраћена за безбрижно детињство, приморана да преузимају одговорност и послове одраслих. У најтежим случајевима, измештају се из своје породице и смештају у установе социјалне заштите. У Звечанској је око 400 деце.

“Наша деца већином, 98 одсто њих има родитеље али су ван функције из различитих разлога, да ли привремено или трајно. Један од разлога јесу и озбиљни здравствени проблеми, нарочито код деце са сметњама у развоју, запостављање, злостављање деце, економска ситуација у породици”, каже  Зоран Милачић, директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Београд.

Пре него што се дете одвоји од родитеља, треба учинити све да породица, ипак, остане на окупу. За увођење породичног сарадника у систем социјалне заштите, залажу се бројни стручњаци. У Звечанској је та услуга тестирана.

Породични сарадник

“Породични сарадник је пилот програм који је рађен у сарадњи са нашим министарством и са УНИЦЕФ-ом. Идеја јесте била да сарадници који су обучени и прошли посебну едукацију заједно са породицом покушају да реше све оне проблеме које породица има. То је пилотирана услуга за коју се очекује да ће брзо бити успостављена и да ће функционисати на нивоу система социјалне заштите”, оценио је Милачић.

Да буде њен заштиник и ослонац, то жена очекује од мушкарца, а не нападач који ће је малтретирати психички и физички. Жене које су без имовине и финансијски зависне од мужа, углавном трпе насиље, остајући у дому у коме се осећају небезбедно. Прошле године убијено је 28 жена, од почетка ове 8, готово све у породичном насиљу, кажу у Аутономном женском центру.

Тања Игњатовић из Аутономног женског центра рекла је да друштво треба да смањи популаризацију насиља и једне врсте примитивизма, а са друге стране, држава мора да пружи заштиту која је извесна кад год се пријави насиље, која није само на кратки рок, него и на дуже стазе и да пружи услуге које су потребне жртви.

И најстарији жртве насиља

“Ту мислим и на жене, на децу, на старије особе које су најчешће жртве”, казала је.