Одржана је прва седница Републичке изборне комисије. Наредни корак је на странкама, покретима и групама грађана који излазе на изборе – 10.000 оверених потписа за изборну листу коју предају Републичкој изборној комисији. Председник РИК-а Владимир Димитријевић каже да су практично од данас отворени за пријем изборних листа.
Први корак је учињен, сада званично знамо да на биралишта излазимо 17. децембра.
“Председник Републике је донео указ којим је распуштена Народна скупштина Републике Србије и донео одлуку којом су избори расписани за 17. децембар ове године. РИК је одмах након тога одржао своју, након расписивања избора, прву седницу, заправо девету у овом сазиву и донео одговарајуће одлуке којом је омогућено да кандидати поднесу изборне листе“, рекао је Димитријевић за РТС.
Указује да је изборне листе могуће поднети до 26. новембра, односно 20 дана пре одржавања избора.
“Дакле, изборне листе могу поднети политичке странке, коалиције политичких странака, односно удружења грађана које поднесу 10.000 правно ваљаних оверених изјава бирача. Изузетак су странке националних мањина за које је неопходно да поднесу најмање 5.000 оверених изјава бирача”, објашњава Димитријевић.
Врата Републичке изборне комисије су већ отворена и сваког тренутка се представници листа могу најавити и предати своје потписе.
“Од јуче грађани могу дати подршку одређеним изборним листама, тако да практично од данас Републичка изборна комисија је отворена за пријем изборних листа“, поручио је Димитријевић.
За проглашење изборне листе потребно је 10.000 ваљаних потписа. Редослед на изборном листићу не одређује се жребом, као за председничке изборе, него по времену проглашења изборне листе.
“Што се тиче избора за народне посланике, редослед на листи се утврђује према времену проглашења изборне листе. Дакле, редослед у којем изборне листе буду проглашене, тај редослед неће они бити на листићу за гласање“, додао је Димитријевић.
Говорећи о календару предизборних активности каже да се оне могу поделити у три групе. “Ово је била прва, омогућавање кандидовања учесника у политичком изборном поступку. Друга је образовање бирачких одбора. Трећа је спровођење техничких припрема за изборе, од којих је најважније одређивање бирачких места“, истиче Димитријевић.
Објашњава да бирачка места одређују општинске и градске изборне комисије, у року од 10 дана од дана расписивања избора, а Републичка изборна комисија одређује бирачка места у иностранству, као и у заводима за извршење кривичних санкција 20 дана пре дана одржавања избора
“Бирачки одбори ће бити образовани 10 дана пре избора, на основу предлога које општинским, односно градским изборним комисијама, поднесу представници, односно посланичке групе, и подносиоци изборних листа“, навео је Димитријевић.
Истиче да још увек не знамо колико ће бити бирачких места.
“Прошли пут се гласало на неких 8.267 бирачких места у земљи и иностранству. Дакле, тек када се утврде бирачка места, знаћемо на колико се бирачких места гласа”, додао је Димитријевић.
Истиче да ово представља заиста обиман и комплексан посао који је у надлежности више државних органа, почев од Републичке изборне комисије преко Министарства државне управе и локалне самоуправе, спољних послова, финансија, правде и одбране.
“Ја не изражавам забринутост с обзиром да су сви ти органи и институције везане строго законским прописима, али и упутствима које је донела Републичка изборна комисија, које доноси Министарство државне управе и локалне самоуправе, тако да нема бојазни да ће све радње бити предузете”, додаје Димитријевић.
На питање шта значи фер камапања и шта су учесници предизборне трке дужни да поштују, Димитријевић каже да су ту важне две ствари – обавезе државних органа и институција, али и обавезе учесника у изборном поступку.
“Што се тиче државних органа, Републичка изборна комисија је заштитник спровођења избора у погледу примене закона о избору народних посланика. Дакле, на нама је та обавеза и одговорност да успешно спроведемо преко ових осталих органа за спровођење избора, односно локалних изборних комисија и бирачких одбора, и они ће тај посао обавити на законом прописани начин”, наводи Димитријевић.
Закон о избору народних посланика је, додаје, дефинисао и посебно тело које је надлежно за праћење понашања учесника у изборном процесу. Истиче да је то тело већ именовано од стране Народне скупштине. “Вршиће надзор над подносиоцима изборних листа, кандидатима за посланике, као и јавним медијским сервисима и слично”, додаје.
Поред тога, истиче, и Агенција за спречавање корупције има своју улогу. “Што се тиче политичких учесника у изборном поступку, остаје да се надамо да ће они озбиљно схватити свој део одговорности за очување и легалитета и легитимитета овог изборног поступка”, поручује Димитријевић.
Донета је и одлука и да се у 65 јединица локалне самоуправе спроведу локални избори, тако да ће у том градовима и општинама бирачи гласати на два гласачка листића.
“Што се тиче самог изборног листића, ми смо на јучерашњој седници утврдили облик, садржину и боју гласачког листића, тако да ће се, што се тиче парламентарних избора, гласати на листићу боје светла кајсија, док ће контролни лист за проверу исправности гласачке кутије бити плаве боје” објашњава Димитријевић.
Указује да ће се за локалне изборе касније утврдити изглед листића.
Када је реч о гласању у иностранству, Димитријевић каже да РИК утврђује број бирачких места у иностранству у зависности од броја пријављних бирача. Објаснио је да грађани који желе да гласају могу да изврше пријаву у нашим дипломатско-конзуларним представништвима.
Извор: РТС
