Održana je prva sednica Republičke izborne komisije. Naredni korak je na strankama, pokretima i grupama građana koji izlaze na izbore – 10.000 overenih potpisa za izbornu listu koju predaju Republičkoj izbornoj komisiji. Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević kaže da su praktično od danas otvoreni za prijem izbornih lista.
Prvi korak je učinjen, sada zvanično znamo da na birališta izlazimo 17. decembra.
“Predsednik Republike je doneo ukaz kojim je raspuštena Narodna skupština Republike Srbije i doneo odluku kojom su izbori raspisani za 17. decembar ove godine. RIK je odmah nakon toga održao svoju, nakon raspisivanja izbora, prvu sednicu, zapravo devetu u ovom sazivu i doneo odgovarajuće odluke kojom je omogućeno da kandidati podnesu izborne liste“, rekao je Dimitrijević za RTS.
Ukazuje da je izborne liste moguće podneti do 26. novembra, odnosno 20 dana pre održavanja izbora.
“Dakle, izborne liste mogu podneti političke stranke, koalicije političkih stranaka, odnosno udruženja građana koje podnesu 10.000 pravno valjanih overenih izjava birača. Izuzetak su stranke nacionalnih manjina za koje je neophodno da podnesu najmanje 5.000 overenih izjava birača”, objašnjava Dimitrijević.
Vrata Republičke izborne komisije su već otvorena i svakog trenutka se predstavnici lista mogu najaviti i predati svoje potpise.
“Od juče građani mogu dati podršku određenim izbornim listama, tako da praktično od danas Republička izborna komisija je otvorena za prijem izbornih lista“, poručio je Dimitrijević.
Za proglašenje izborne liste potrebno je 10.000 valjanih potpisa. Redosled na izbornom listiću ne određuje se žrebom, kao za predsedničke izbore, nego po vremenu proglašenja izborne liste.
“Što se tiče izbora za narodne poslanike, redosled na listi se utvrđuje prema vremenu proglašenja izborne liste. Dakle, redosled u kojem izborne liste budu proglašene, taj redosled neće oni biti na listiću za glasanje“, dodao je Dimitrijević.
Govoreći o kalendaru predizbornih aktivnosti kaže da se one mogu podeliti u tri grupe. “Ovo je bila prva, omogućavanje kandidovanja učesnika u političkom izbornom postupku. Druga je obrazovanje biračkih odbora. Treća je sprovođenje tehničkih priprema za izbore, od kojih je najvažnije određivanje biračkih mesta“, ističe Dimitrijević.
Objašnjava da biračka mesta određuju opštinske i gradske izborne komisije, u roku od 10 dana od dana raspisivanja izbora, a Republička izborna komisija određuje biračka mesta u inostranstvu, kao i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija 20 dana pre dana održavanja izbora
“Birački odbori će biti obrazovani 10 dana pre izbora, na osnovu predloga koje opštinskim, odnosno gradskim izbornim komisijama, podnesu predstavnici, odnosno poslaničke grupe, i podnosioci izbornih lista“, naveo je Dimitrijević.
Ističe da još uvek ne znamo koliko će biti biračkih mesta.
“Prošli put se glasalo na nekih 8.267 biračkih mesta u zemlji i inostranstvu. Dakle, tek kada se utvrde biračka mesta, znaćemo na koliko se biračkih mesta glasa”, dodao je Dimitrijević.
Ističe da ovo predstavlja zaista obiman i kompleksan posao koji je u nadležnosti više državnih organa, počev od Republičke izborne komisije preko Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, spoljnih poslova, finansija, pravde i odbrane.
“Ja ne izražavam zabrinutost s obzirom da su svi ti organi i institucije vezane strogo zakonskim propisima, ali i uputstvima koje je donela Republička izborna komisija, koje donosi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, tako da nema bojazni da će sve radnje biti preduzete”, dodaje Dimitrijević.
Na pitanje šta znači fer kamapanja i šta su učesnici predizborne trke dužni da poštuju, Dimitrijević kaže da su tu važne dve stvari – obaveze državnih organa i institucija, ali i obaveze učesnika u izbornom postupku.
“Što se tiče državnih organa, Republička izborna komisija je zaštitnik sprovođenja izbora u pogledu primene zakona o izboru narodnih poslanika. Dakle, na nama je ta obaveza i odgovornost da uspešno sprovedemo preko ovih ostalih organa za sprovođenje izbora, odnosno lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora, i oni će taj posao obaviti na zakonom propisani način”, navodi Dimitrijević.
Zakon o izboru narodnih poslanika je, dodaje, definisao i posebno telo koje je nadležno za praćenje ponašanja učesnika u izbornom procesu. Ističe da je to telo već imenovano od strane Narodne skupštine. “Vršiće nadzor nad podnosiocima izbornih lista, kandidatima za poslanike, kao i javnim medijskim servisima i slično”, dodaje.
Pored toga, ističe, i Agencija za sprečavanje korupcije ima svoju ulogu. “Što se tiče političkih učesnika u izbornom postupku, ostaje da se nadamo da će oni ozbiljno shvatiti svoj deo odgovornosti za očuvanje i legaliteta i legitimiteta ovog izbornog postupka”, poručuje Dimitrijević.
Doneta je i odluka i da se u 65 jedinica lokalne samouprave sprovedu lokalni izbori, tako da će u tom gradovima i opštinama birači glasati na dva glasačka listića.
“Što se tiče samog izbornog listića, mi smo na jučerašnjoj sednici utvrdili oblik, sadržinu i boju glasačkog listića, tako da će se, što se tiče parlamentarnih izbora, glasati na listiću boje svetla kajsija, dok će kontrolni list za proveru ispravnosti glasačke kutije biti plave boje” objašnjava Dimitrijević.
Ukazuje da će se za lokalne izbore kasnije utvrditi izgled listića.
Kada je reč o glasanju u inostranstvu, Dimitrijević kaže da RIK utvrđuje broj biračkih mesta u inostranstvu u zavisnosti od broja prijavljnih birača. Objasnio je da građani koji žele da glasaju mogu da izvrše prijavu u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Izvor: RTS
