Predsednik Skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun je, povodom saopštenja EU da pitanje otvaranja mosta na Ibru treba rešiti u okviru dijaloga, rekao da se postavlja pitanje da li će se o tom problemu razgovarati pre, ili nakon što kosovske vlasti otvore most, prenosi Euronews Srbija.
Drecun je naveo da je kosovski premijer Aljbin Kurti stalno menjao situaciju na terenu, ali da se nakon toga situacija nikada nije vratila na pređašnje stanje.
Komentarišući navode izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka da će most na Ibru biti tema u okviru dijaloga, Drecun dodaje da ima dilemu da li će se to pitanje rešavati pre ili nakon što Kurti zvanično proglasi otvaranje glavnog mosta na Ibru za saobraćaj motornih vozila.
„Kfor je očigledno na osnovu obavljenih podataka posmatranja situacije procenio da otvaranje mosta za saobraćaj može da stvori incidentne situacije, da dovede do nasilja, do sukoba i da želi da predupredi to i izrazio je spremnost da reaguje. Na koji način su spremni da reaguje, to je pitanje“, rekao je Drecun.
Podsetio je da su pre nekoliko dana KBS imale zajedničku vežbu sa snagama Albanije.
„I kad onda vidite da se uigravaju, uvežbavaju takve snage pod patronatom SAD, a onda vidite saopštenje i Hovenijera, američkog diplomatu koji upozorava da most ne treba da bude otvoren, ako se ne postigne dogovor o tome, onda vi vidite da zapravo taj prkos i inat Kurtija i to suprotstavljanje Zapadu nije tek tako bez ikakvog osnova. Jer ako vi organizujete takve vežbe i pripremate mu snage, to znači da ga ohrabrujete“, naveo je Drecun.
Komentarišući jednostrane poteze Kurtijeve vlade, diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže da je most na Ibru samo jedna od kockica u mozaiku jednostranih poteza koji su planirani za ostvarivanje pune dominacije nad severom Kosova.
„Ali i u celini Kosova po principu suvereniteta i potpunog teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohije od strane prištinskih vlasti. Da pudem precizniji – potpuna potvrda kosovske državnosti“, kaže Milivojević za Euronews Srbija.
Na pitanje da li je međunarodna zajednica nemoćna u nameri da zaustavi jednostrane poteze Prištine, Milivojević odgovara da je Zapadu najvažnije da izbegnu situacije rizične po bezbednost.
„Inače, oni sve te mere i akcije tolerišu, zato što Kosovo tretiraju kao državu, koja to radi u skladu sa svojim nadležnostima na svojoj teritoriji. I oni to tako tretiraju, u meri u kojoj to dotiče i neke njihove interese, ali pre svega kada je reč o bezbednosti i kontroli na ovim prostorima, onda reaguju“, kaže on.
Dodaje i da je moguće i da na neki način spreče otvaranje mosta, ali samo privremeno.
„Oni, u suštini, nemaju primedbe na otvaranje, samo imaju primedbe ukoliko to sad zadire u pitanja o bezbednosti. Tako su sve do sada tolerisali, jer u suštini, ciljevi su isti, i oni podržavaju državnost Kosova i on to hoće da postigne. I sve ovo što rade, korak po korak, idu praktično u tom pravcu – u pravcu da uspostave takozvanu realnost, da nateraju Srbiju da to prihvati, i Srbe na Kosovu i Metohiji“, podvukao je Milivojević.
Na pitanje može li međunarodna zajednica i Evropska unija da kazni Prištinu zbog sve većeg broja jednostranih poteza, istraživač Centra za evropske politike Miloš Pavković kaže da je pitanje da li je nemoćna ili samo ne želi.
„To je glavno pitanje. Međunarodna zajednica je bila jasna i decidna kada govorimo o otvaranju mosta na Ibru. Kosovo je dobilo osude od svih ambasada Kvinte, od Evropske unije, od SAD. Svi su protiv tog jednostranog poteza. Videli smo čak i Evropska unija razmatra neke dodatne restriktivne mere, dodatne sankcije za kosovsku vladu ukoliko su odlučni u nameri da to i ostvare. Ovde će biti od suštinske važnosti uloga Kfora. Dakle, Kfor ima mogućnost da fizički zabrani pritup kosovskim vlastima da otvore most. Tu će se zapravo pokazati suštinski stav međunarodne zajednice po tom pitanju“, kaže Pavković.
Činjenica je i da je, podvukao je Pavković, prethodnih nekoliko meseci Kurti vukao dosta unilateralnih poteza – od dinara, od ekspropriacija, hapšenja Srba…
„I to je sve čini mi se bila neka vrsta koordinisane kampanje institucionalnog pritiska na srpsku zajednicu, a ujedno je odbijao da formira Zajednicu srpskih opština. Ono što je isto bitno da kažemo kod otvaranja mosta na Ibru, pošto se na to Kurti često poziva, a to je da je otvaranje mosta na Ibru za drumski saobraćaj jedna od stavkih dogovora iz 2015. Briselskog dogovora. Ali uslov za otvaranje mosta jeste da se izvrši podela opština, to je da se izvrši razgraničenje opština Severne i Južne Mitrovice i da se formira ZSO“, kaže Pavković i zaključuje da ovim Kurti pokušava da preskoči ta dva ključna prethodna koraka i da unilateralno otvori most.
Izvor: Kosovo onlajn, Euronews Srbija