Дрецун: Неуспешан дијалог последица опробане Куртијеве тактике

Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун оценио је да за српски народ на Косову влада велика неизвесност, а да је терор који се спроводи на Србима политичка одлука приштинских и Аљбина Куртија.

Дрецун каже да је за српски народ на Косову присутан максимални недостатак безбедности.

„Због тога што је терор који се спроводи над Србима политичка одлука привремених институција самоуправе у Приштини и то је политика Аљбина Куртија којом жели да у потпуности овлада севером Косова и да натера српски народ да се интегрише у ту лажну државу Косово“, рекао је Дрецун.

Напоменуо је да се то спроводи систематски и да је то једна дугорочна кампања.

„Када имате такво терорисање од стране институција и од стране припадника те такозване косовске полицијске службе и специјалних полицијских јединица, онда не треба да чуди да се тиме охрабрују екстремни Албанци да нападају Србе физички, а видели смо податак да је од доласка Куртија на власт било преко 80 физичких етнички мотивисаних напада наш народ на Косову и Метохији и тај терор спроводе и екстремни Албанци и појединци, али спроводе и они који би били дужни да заштите српски народ од тог терорисања“, навео је Дрецун.

Додао је да када Србе у правном смислу сведете на грађане другог реда и када их не штите институције на Косову, онда тиме охрабрујете екстремисте да нападају Србе, јер знају да неће сносити одговорност.

„Еулекс се понаша као нека врста неутралног посматрача, Кфор каже да је тек трећи прстен, трећа карика у безбедности на Косову и Метохији, да су то послови које треба да обавља полиција, мислим на заштиту српског народа, на кажњавање оних који нападају и угрожавају српски народ“, истакао је Дрецун.

Оценио је да је добро што се отворило питање сексуалног узнемиравања жена и да о томе треба много више говорити.

„Треба сваки случај евидентирати и треба што више података и информација давати свим дипломатама који дођу и на Косово и Метохију и разговарају са Србима, са цивилним сектором, са српским невладиним организацијама, са нашим званичницима. Ми смо имали проблем силовања током 1998, 1999. и након доласка мировних снага на Косово и Метохију од стране припадника терористичке ОВК. О томе се веома мало говори и у нашој јавности, а камоли на међународном плану“, истакао је Милован Дрецун.

Додао је да се сада види да је реч о континуитету односа Албанаца према Србима.

„Сексуално узнемиравање жена, силовање жена, то екстремни Албанци редовно раде, а то је била званична политика терористичке ОВК, да би се спровело етничко чишћење“, рекао је Дрецун.

Говорећи о извештају генералног секретара УН Антонија Гутереса, Дрецун је рекао да се чини да је међународно присуство на Косову као могућу ескалацију препознало потенцијално отварање моста на Ибру за моторна возила.

„Када имате оволико снажно присуство специјалних параполицијских јединица које не поштују ни минимална људска права српског народа, пребијају их, хапсе, малтретирају. Видите и најновије случајеве смо имали, да у затвору врше пребијања наших људи, онда увек постоји та тензија, када немате слободу кретања, када немате слободу говора, када немате перспективу, када немате планирану будућност, онда је напетост огромна и то људи осећају, јер вам то утиче на свакодневни живот. Када вас неко онемогућава да примите плату, да можете да купите лекове, храну коју желите да купите“, рекао је Дрецун.

Истакао је, да када је таква ситуација, онда увек може да дође до сукоба.

„Имали смо недавно миран протест студената, али увек може да се појави неко ко ће намерно покушати да инсценира неки сукоб и зато је тај извештај прецизан. Да, ситуација је веома напета, а напета је и због понашања међународног присуства и међународне заједнице“, нагласио је Милован Дрецун.

Додао је да међународна заједница дуго очекује од Приштине да формира Заједницу српских општина, а никако да је натера да то учини.

„Неуспешан дијалог је последица добро опробане Куртијеве тактике да о свим питањима о којима би требало разговарати у дијалогу уз све проблеме, Курти не жели да разговара и предузима једностране потезе. Он је читаву причу пребацио на терен статусних питања и он жели да од Београда добије признање лажне државе Косово, па да онда разговара о другим питањима. Нажалост, и ЕУ и САД охрабрују такво понашање Куртија. Дали су му визну либерализацију. Погледајте сада реформску агенду. Та агенда се првенствено односи на поштовање људских права, а ми имамо масовно непоштовање људских права Срба на КиМ, а ЕУ позитивно оцењује и прихвата ту реформску агенду. То охрабрује Куртија да настави тим путем“, рекао је Дрецун.

Извор: РТС