Гајић: Монетарни прописи не омогућавају да Србија обавља плаћања у еврима ка Косову

Економиста Михаило Гајић изјавио је да Закон о девизном пословању и остали монетарни прописи не омогућавају да Србија ка Косову обавља плаћања у било којој валути која није динар јер се територија Косова и Метохије посматра као део Србије иако се она не администрира из Београда.

Да би Србија била у прилици да обавља плаћања у еврима српским институцијама на Косову, како објашњава Гајић, требало би променити ове прописе тако да се у међународни платни промет уведе и Косово као опција где је могуће плаћати еврима.

„Народна банка Србије би морала да преговара са Централном банком Косова око успостављања механизма конверзије из динара у евре и из евра у динаре када се врше плаћања међусобно и то је политички терен а не економски. Такве платне системе НБС има са свим земљама у окружењу. Треба дакле применити постојећа решења, али је потребно и променити законски оквир Србије“, каже Гајић за Косово онлајн.

Он, међутим, указује да су претходни споразуми из дијалога предвиђали да се питање финансирања српских институција на Косову реши након успостављања Заједнице српских општина али да се једностраном одлуком Приштине оно ипак “решило” пре формирања ЗСО.

„То је урађено на начин који је правно прилично споран али дефакто Косово има право да решава која је њихова национална валута као што је у Србији законско средство плаћања динар“, каже Гајић.

Осим законске регулативе у Србији, он наводи да постоји и проблем на Косову јер велики део српских институција није регистровано по косовским законима.

„Њих Косово не признаје јер нису регистровани у складу са њиховим законима. Да бисте званично могли да примате новац на рачун у вашој банци, ако сте школа или дом здравља, морате да имате основ, односно да сте основани у оквиру административног поретка Приштине. И овај корак треба решити. Тако да чак и да Србија почне да плаћа у еврима, што мислим да ће бити коначан резултат било каквих преговора који ће се водити, опет може да се појави неки проблем у том платном промету. Ти проблеми се већ сада јављају и у оквиру приватног сектора. Рецимо, када појединци из, на пример, Београда и Приштине врше међусобне трансакције често је проблем чак и у томе да ли печат банке којим се оверава платни промет на себи садржи информацију ’Косово’ или ’Република Косово’“, каже Гајић.

Како оцењује, српска страна је овде у много лошијој позицији, јер опстанак институција на Косову које су везане за српске институције, као и живот запослених у тим институцијама, до људи који примају пензије, социјалну помоћ и различите врсте додатака, директно зависи од тога да се ово питање реши што пре, колико већ данас.

Извор: Косово онлајн