Лабан: Пећка патријаршија, Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница најлепше су песме Богу

Наши велелепни манастири Пећка патријаршија, Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница најлепше су песме Богу, испеване на Светој српској земљи, каже за ТВ Мост публициста Александар Лабан. “У свим тешким данима за српски народ наше православно свештенство не само што се није од њега делило, него је све патње и муке заједнички са њим подносило“, истиче Лабан.

На сводовима косовско-метохијских храмова Срби су небо свели на земљу, каже Лабан и додаје да  у богомољама мироточе тела наших светих краљева, архиепископа и патријараха, на зидовима и иконостасима сјаје ликови српских светитеља.

“Манастири су царски дворови и главни градови средњовековне, али и садашње Србије. Оно што је у њима уграђено остало је заувек у нама. Иако су Агарјани порушили многе цркве, а преостале потурчили, нису нас могли спречити да на њиховим могилима изградимо нова светилишта, да у убогим српским кровињарама заувек гори кандило наде. Благодарећи њима спашен је наш дубоки историјски и духовни корен. Наши велелепни манастири Пећаршија (Пећка патријаршија), Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница најлепше су песме Богу, испеване на Светој српској земљи“, истиче Лабан.

У старим Немањићким задужбинама, како наводи, и данас монаштво умилно слави Господа нашег Исуса Христа,  „молитве им се изливају из srcа, као што рајске реке изобилно и непресушно теку са Источника бесмртнога“.

“Богородицу Хвостанску, познату и као Мала Студеница, изградио Свети Сава почетком тринаестог столећа надомак села Врела близу Истока. Манастир Успења Пресвете Богородице, бисер рашке градитељске школе, блистао је у својој лепоти. Над једнобродном црквом, са спољном правоугаоном и унутрашњом полукружном олтарском апсидом, уздизала се купола. На источној страни био је попречни брод, уз припрату остаци старих капела. У склопу манастира, трпезарија у облику издуженог правоугаоника и конаци. Ту се налазило и гробље са масивним каменим плочама. Манастир и све друго порушили су Турци након Велике сеобе 1690. године. Црквиште код Пећке бање, остаци великог манастира Хвостанске епархије, потиче из 11. века. Хвосно се први пут помиње  као Хоснос 1018. године – место под надлежношћу епископа призренског у три повеље цара Василија Другог. У околини манастира Немањићи су ископавали оникс за изградњу цркава и манастира. Црква Светог Вида-видовданска црква изграђена је у 14. веку у Горњим Винарцима код јужне Митровице, у искључиво српском селу. У цркви Светог Архангела Михаила лртњег из 14. века, у селу Ракиница код Подујева, заноћило је тело  Цара Лазара на путу ка Раваници“, наводи Лабан.

Како Албанцима није успело да своју лажну државу угурају у Унеско, истиче Лабан, вратили су се опробаним методама, у духу протекла три столећа колико бораве на овим просторима, отимању цркава.

“Удружени са Турцима претварали су их у џамије, с комунистима у складишта и оборе за стоку. Од Пећке патријаршије су 1957. покушали да направе музеј. Сада их, у договору са Ватиканом и Америком, претварају у католичке цркве. Знамо у каквој су љубави католици и протестанти, али су здружени у овом нечастивом послу. Све што нам се збило после Косовске битке до данас, зготовљено је у бечким, касније берлинским и најпосле вашингтонским посланствима“, каже Лабан.

Наше светиње, наглашава Лабан, прозване су  од тзв. Министарства културе Косова  католичком баштином и насилно приграбљене још од прошлог лета. “Они који су их рушили од свог доласка у косовско-метохијске крајеве, довека научени лажима и обманама, сада су решили да их “обнове”, отму и покатоличе. Албанцима је нација увек била испред вере. Без имало отпора су масовно примили ислам, потом их је било 800.000 комуниста (од миллион становника), сада ће сви радосно прећи у римо-католике”.

Указује да је наш народ и овде угрожен “таласима демонократије са безбожничког Запада, који одбацује све што је добро у човеку и враћа га на дрво одакле је и почео“.

„Опијеност новим светским грозотама и злодухом свеопштег грабљења и омразе доноси нам један безвредни начин живота. Англо-амерички систем затире исправно живљење – мишљење, осећање и деловање – како појединца тако и народа. Народ који изгуби своје историјско памћење брзо се претвара у безличну и бесловесну масу, утапа се у било кога и било шта. Заведен туђинским навикама, обичајима и идеологијама, наш човек се премеће у некакав чудан и грдан лик који полако пада у духовни самозаборав, потпуно изгубљен и без опстанка. Данашњи лажни  пророци, писци, професори, разни доктори у свом самољубљу свезнања свакодневно проглашавају пропаст свог народа. Они су уредно склопили коцкице историјског мозаика и свакодневно оглашавају страшну пресуду. Заборављају, или никад нису ни знали, да се о томе пита једино Сведржитељ, наш Господ Саваот“, наводи Лабан.

Наглашава да је у свим тешким данима за српски народ наше православно свештенство све патње и муке заједнички са њим подносило.

“Као што Аврам приноси љубљеног сина Исака на жртву Богу, тако је и народ КиМ принет на жртву за спас српског народа. На том величанственом жртвенику, у близу хиљаду и сто насеља, стајало је усправно са рукама окренутим Богу око хиљаду триста манастира, цркава и црквишта. У свим тешким данима за српски народ наше православно свештенство не само што се није од њега делило, него је све патње и муке заједнички са њим подносило. То је Богом увезани сноп и ниједан човек га не може раскинути“, истиче Лабан.

Указује да је наш спас, избављење и будућност у јединству и братској љубави, узајамном помагању и праштању. “У тешким и трагичним временима, на ветрометини светова, опстаће само онај народ који очува своје саборно памћење. Ако сада сагнемо душу заувек ћемо остати погурени, траг ће нам погинути и више нећемо имати из чега васкрснути. Богу се треба већма покоравати него људима, наводи се у Дела апостолска 5,29“.

„Космет је плаћен крвљу целог српског народа. Тамо се пробудила наша национална савест, а када се савест једном пробуди више не може заспати. Наша снага је вазда била у томе да и у незнатној ствари видимо величину, да у капљи росе угледамо читав небески свод, па у тој капљи, сузи или крви, добијемо утеху и спасење, себи и другима. Косово није само поље на коме се одиграла битка веч Сион, сјајна тачка с које смо кренули увис и показали моћ да поверујемо у нешто велико и важније од нас. Њена порука није умрла ни мисао закована. Док буде дрвета од њега ће се правити крстови, док буде Срба биће Косова и Метохије“, рекао је Лабан.

Извор: ТВ Мост