Građani severa Kosova mesec dana od zatvaranja srpskih institucija: Kao da je ružan san

Kao da je ružan san. Košmar iz koga očekuju buđenje. Ovako građani na severu Kosova, bez da puno kažu, opisuju kako im je, mesec dana od ukidanja srpskih institucija.

Atmosfera zbunjenosti i neizvesnosti primetna je od Leška sve do Severne Mitrovice. Tome bez sumnje doprinose policijske baze. Neke su stare, neke nove, a neke izgledaju kao tvrđave. Duž tog puta deo srpske svakodnevnice postale su i pojačene patrole Kosovske policije, blindiraa vozila… Svoje dnevnice uredno upisuju i pripadnici Kfora. I njih je mnogo više nego ranije. U saopštenjima naglašavaju da je njihova misija u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

Ipak, za većinu građana ovog dela Kosova, ova svakodnevnica je u moru novonastalih muka – trenutno najmanja.

U razgovoru sa reporterima Kosovo onlajna kažu da im je prvo ukidanje srpske robe, zatim lekova i na kraju dinara već proizvelo dovoljno komplikacija da im neka nova nije trebala. A dobili su je.

Od pre mesec dana umesto da najjednostavniji admiistrativni problem reše u roku sat vremena sada su „ni na nebu ni na zemlji“. U najboljem scenariju, kažu, za takav posao će im ubuduće trebati čitav dan. Najgorem scenariju se ne nadaju. Citiraju onu narodu: „I od većeg zla ima gore“, pa strpljivo čekaju.

„Pre mesec i po dana sam se drugi put porodila, rodila drugo dete i ono što me je ovoga puta zadesilo zaista je kao neki ružan san“, priča Danijela Gvozdić iz Severne Mitrovice.

Ironično kaže da njeno živo i zdravo dete trenutno „ne postoji“.

„Ono nigde nije zabeleženo u matičnoj knjizi rođenih i to za sobom vuče mnoge posledice. Moje dete nema zdravstvenu knjižicu, roditeljski dodatak ne ostvarujem… Zapravo, pitam se hoće li moje dete moći da primi bilo koju vakcinu. Znate, deca nisu stvari. Oni ne bi smeli da čekaju na sve ovo. Po hitnu postupku treba sve ovo da se reši, jer deca  su naša najbolnija tačka i mislim da sve ovo ne bi trebalo oni da preživljavljaju, a i njihovi roditelji zajedno sa njima“, kaže iskreno ova mlada majka.

Načelnik Opštinske uprave Severna Mitrovica Saša Petrović kaže da slučaj Danijele Gvozdić nije jedini, a da su se, ni krivi ni dužni, na udaru našli obični građani.

„Posle mesec dana od upada u kancelarije privremenog organa kao i lokalnih administrativni službi desilo se to da od tada 400 ljudima ima uskraćeno pravo na rad, uzurpiran im je poslovni prostor, ne mogu da odlaze na svoj posao. Iako smo od početka postavljali pitanje i čekali odgovor, do dana današnjeg nismo dobili odgovor kada će nam biti omogućeno da ponovo počnemo da radimo“, kaže Petrović.

Navodi da je građanima na severu ukidanjem ovih institucija ukinuto ne samo pravo na život, kada je reč o novorođenoj deci, već, kao u nekoj crnohumornoj komediji – pravo na smrti!

„Porodice onih kojima je neko preminuo ne mogu da ga upišu u matičnu knjigu umrlih, ne mogu da ostvare pravo na ostavinsku raspravu, pa čak i ako je pokojnikova želja bila da bude sahranjen negde u centralnoj Srbiji to je takođe nemoguće ispuniti“, priča Petrović.

Dodaje da je spisak novonastalih problema velik i da je povezan sa svim onim običnim životnim pitanjima.

„Mladi parovi koji su želili da se sklope bračnu zajednicu, od 30. augusta je to neomogućeno u našoj teritoriji. Sva deca koja se rode u međuvremenu, biće vanbračna deca, pa će se nakon toga, u nekim drugim postupcima utvrđivati njihov status“, objašnjava.

Kao jedan od ključnih problema navodi pitanje dečije zaštite.

„To je trenutno jedan od gorućih problema. Po Zakonu o podršci i poboljšanju materijalnog položaja porodica sa decom, naše službe su se bavile hendikepiranom decom ili ometenom u razvoju. Naše službe su ponosile zahtev i spremali dokumentaciju da bi pred nadležnom komisijom koja je radila pri Zdravstvenom fondu, utvrđivali stepen ili invaliditeta ili bolesti te dece. A nakon toga određivali, recimo, ličnog pratioca, personalnog asistenta prilikom odlaska u školu ukoliko je reč o deci školskoj deci i ostvarivanje nekih drugih prava koje porodice koje imaju takve probleme neće moći da ostvaruju. Zaista dolaze u problem baš te kategorije lica i porodice koje su zaista najviše pogođene ovom merom zatvaranja lokalnih administracija“, ističe Petrović.

Kao drugi ozbiljan problem navodi pitanje socijalnih davanja, socijalne pomoći i jednokratnih novčanih pomoći.

„Sve je to od 30. augusta onemogućeno porodicama koje žive na teritoriji opštine Severne Mitrovice. To je nemali broj ljudi koji nisu mogli da se na drugi način materijalno zbrinu, pa su kroz te jednokratne novčane pomoći osvarivali neke svoje osnovne životne potrebe. Živeli su od te pomoći“, upozorava Petrović.

Objašnjava da je u toj kategoriji veliki broj građana koji je zbog svog zdravstvenog stanja imao potrebu da se obrati opštini jer sredstva koja je dobijao od zdravstvenog ili penzinogo fonda na ime lečenja nisu bila dovoljna.

„Mi smo imali veliki broj građana koji su zbog svog zdravstvenog stanja imali potrebu da se obraćaju opštini. Podnosili su zahteve i mi smo kroz jednokratne novčane pomoći plaćali odlaske na lečenje u veće zdravstvene centre, plaćali skenere, tumor markere… Sve je to od 30. avgusta onemogoćeno građanjima sa teritorije opštene Severna Mitrovica i sve tri opštine na severu Kosova. Zaista ovo ako se nastavi, pazite prvih je mjesec dana prošlo, pojmim se da će s aspekta humanih prava, socijalnih prava ovo zaista poprimiti oblike jedne katastrofe, jer to će zaista tako izgledati na terenu i biti tako“, upozorava Petrović.

Građani Severne Mitrovice priznaju da im je sve teže i komplikovanije da žive. A ništa drugo ne traže.

„Znate kako, vrlo je teško. Meni trenutno nije potreban ni jedan dokument, ali stariji ljudi se jedva snalaze. Mole nekoga da ih preveze do raške kako bi izvadili neki dokument. Ne vidim izlaz iz ove situacije“, kaže jedna od mlađih žiteljki grada na Ibru.

Drugi sagovornik podseća da je ukidanje srpskih instituicija samo nastava problema sa kojima se suočavaju, podsećajući da je sve počelo ukidanjem dinara.

Na pitanje kako se snalaze lakonski širi ruke.

„Kako? Kako znamo i umemo. A nego gde? Gde je drugo da idemo? Jel to lepo, jel to normalno, jel to zdravo? Da penziju koju smo zaradili i radili godinama, za terapiju mora da se ide u Rašku ili bilo gde. Jel to zdravo? Nije do dinara. To je sramota. To je sramota i bruka. I to svet hladno gleda i šta? Ništa. To je normalno“, priča stariji gospodin.

„Puno toga mu je na duši, pa je olakšava. To bi onaj bez i minute škole rešio. Ne može da se traži i da se dobije nešto što nikad nije bilo. To govori da je Kosovo sa svetinjama i sve to, srpska zemlja, i Srbija“, poručuje.

Ništa drugačiji odgovor nismo dobili ni u centru Severne Mitrovice.

Neki od građana kažu da Vlada Srbije čini sve da bi olakšala život ljudima, ali da poslednja dešavanja komplikuju narodu život.

„Sve je teže i teže i komplikovano za narod. Najviše ispaštaju građani. Za osnovne usluge mi moramo da idemo za Rašku. I to naša vlada sve čini da nam pruži usluge da bude što dostupnije. Međutim ovo je sve teže izdržati“, poručuje jedan od prolaznika.

Jedan od mlađih Mitrovčana koji nije želeo pred kameru razmišljao je nekoliko minuta pre nego što je odgovorio na krajnje jednostavno pitanje: „Kako živite, mesec dana kasnije“.

„Košmar iz koga čekamo buđenje. Tako se osećamo“, kaže kratko.

Izvor: Kosovo onlajn