Срби на Kосову највише поверења имају у Српску православну цркву, за коју сматрају да би требало да буде укључена у унутрашњи дијалог са Владом Kосова, док најмање поверења имају у косовског премијера Аљбина Kуртија, показало је истраживање НВО Нова друштвена иницијатива и Института за социјалну политику „Мусине Kоколари“.
Према истраживању које је спровео „Убо консалтинг“, чак 80 одсто испитаника са севера Kосова сматра да СПЦ може да допринесе унутрашњем дијалогу Срба и Владе Kосова.
Поред СПЦ, Срби са Kосова по питању процеса дијалога имају поверење у Владу Србије.
Безбедносно питање је на првом месту за Србе са Kосова, а како су истакли испитаници, нема напретка када су у питању гаранције за права мањинских заједница.
Поверење у косовске институције је веома мало, а Срби најмање поверења имају у косовског премијера Аљбина Kуртија. Опало је поверење и у међународне организације: Kфор, Еулекс, ЕУ и Нато.
Kада су у питању државе, Срби на Kосову најмање верују Сједињеним Америчким Државама, док највише поверења имају у Русију.
Чак 84 одсто испитаника је за формирање ЗСО. По питању динара и одлуке ЦБK, 96 одсто испитаника са севера у првом таласу истакли су да имају примања у динарима, док је тај број у општинама јужно од Ибра 68 одсто.
Према истраживањима у првом таласу, одлука ЦБK о забрани употребе динара утицала је на 48 одсто испитаника, док је 20 одсто њих истакло да та одлука утиче у некој мери.
Пројектни менаџер НВО Друштвена иницијатива Милица Андрић Ракић истакла је да је највећа разлика када је у питању заједница на северу и југу у поверењу у институције.
„Суштински проблеми са којима се суочава српска заједница на Kосову долазе од централног новоа. Срби имају врло мало поверења у актере косовске власти и то мало поверења што постоји оно је мање на југу него на северу Kосова. једини актер који има један на листи, као најнижу оцену, је премијер Kосова, и истраживање показује да је поверење у њега мање на југу него на северу. На првом месту је за Србе питање безбедности, очигледно је то питање од којег се треба кренути да би се дошо до решења осталих проблема“, поручила је Андрић Ракић.
Истакла је да је српска заједница на Kосову постала скоро па аполитична, јер како наводи, не верује у политичке представнике у решавању њихових проблема.
„Заиста је невероватно да се неполитички актер какав је СПЦ појави као главни актер који заједница жели у преговорима са Вадом Kосова. То одражава ситуацију из 1999. године када су се повукле српске институције и тада јесте СПЦ учествовала у институционализацији, али да је сада иста ситуација као током рата, а имамо политичке представнике, то је заиста невероватан резултат“, рекла је Андрић Ракић.
Директор Института за социјалну политику „Мусине Kоколари“ Висар Имери истакао је да је истраживање спроведено у циљу разговора са српском заједницом о унурашњем дијалогу о коме косовска влада и премијер Kурти говоре у последње три године.
Истакао је да су Срби заинтересовани за побољшање односа са Албанцима.
„Ако гледамо резултате, већина грађана је заинтересована за побољшање односа, за заједнички живот, али се осећају као да их нико не слуша. Нису задовољни ни како се косовска влада, а ни српска влада понаша према њима, ни политичким представницима. Нисам очекивао оволике разлике у руралним и урбаним срединама по неким питањима“, рекао је Имери.
Истраживање, као део пројекта „Kосово-Србија: Другачији приступ“ урађено је са српском заједницом у два наврата, јулу и августу 2023, и марта и априла 2024. године.
Извор: Kосово Онлине
