Представници Канцеларије за Косово и Метохију и општине Штрпце донели су Сунчици и Синиши Цветковићу из Призрена апарате који су им неопходни за живот.
„Нажалост, нисмо стигли ни да се обрадујемо како треба, а Сунчици је позлило па је морала да прими инфузију, али сада смо, хвала Богу, боље. Самим тим што смо добили апарате неопходне за функционисање нашег организма већ се осећамо боље“, рекао је Синиша Цветковић (67) из Призрена извињавајући се што није стигао одмах да јави ову вест,
Синиша не скрива радост што је Канцеларија за Косово и Метохију реаговала и обезбедила неопходна помагала за дисање која он и његова супруга сами нису могли да набаве.
Обоје у пензији, овај брачни пар, једини српски филигранисти у Призрену, нису имали средстава да купе уређај који помаже код болести, односно региструје престанак дисања током ноћи, као и апарат за инхалацију.
„Презадовољни смо заиста, стари апарат који је супруг користио, а који више не ради како треба, коштао је око 140.000 динара, а толико пара сада једноставно немамо“, прича нам Сунчица (65), која је одахнула после свега, јер за њеног супруга живот без неопходног уређаја представља константну неизвесност хоће ли дочекати наредно јутро.
Синиша додаје да је већ заказао одлазак код пулмолога у Клиничком центру Србије у Београду који ће му подесити параметре на апарату. Објашњава да су претходних неколико месеци и он и супруга били болешљиви, због чега бораве код кћерке у централној Србији.
Ипак, каже, једва чека да све реше што се тиче прегледа и подешавања апарата како би могли да се врате у Призрен својој кући, где су једна од малобројних повратничких српских породица у овом граду.
„Пошто у граду немамо где да изложимо своје радове јер све филигранске радње држе Албанци, понекад бисмо продали неки комад сребра верницима који дођу у Цркву Светог Спаса, али то су ситни приходи, па са нашим пензијама нисмо били у могућности да сами дођемо до тих апарата“, објашњава Сунчица.
Она признаје да једва чека да се са Синишом врати својој кући у Призрену, чим обаве неопходне прегледе. Уз овај дар Канцеларије за Косово и Метохију њихов даљи живот имаће много мање брига.
Један је дом
И док истичу да се тешко одвајају од куће у Призрену, Цветковићи причају да се од 2011. године откад су се вратили из расељеништва и када им је кућа обновљена, донедавно нису напуштали свој дом.
„Због лечења били смо принуђени да дођемо код кћерке у центрлану Србију, али дом је дом, а наш дом је у царском граду“, причају Цветковићи који су, кажу, 46 година у браку из којег имају три кћерке и шесторо унучади.
Извор: Новости
