У оквиру циклуса разговора о савременој поезији „Стихотерапија“ који се одржава у просторијама библиотеке „Филип Вишњић“ на Вождовцу у Београду, 8. фебруара, гостовао је песник Жарко Миленковић. Он је са Марком Ђорђевићем и Галом Одановић разговарао о својој последњој збирци песама „Свакодневно убијање живота“ (Архипелаг, 2022), о најважнијим мотивима збирке, унутрашњим процесима који претходе настанку песме, иронији, аутоиронији, смеху и популарној култури и њеном утицају на савремену поезију.
Идејни творац „Стихотерапије“ наглашава да је стихотерапијски сусрет је нежно и опрезно планиран „а програм активности утемељен на саодносу текста и читалачке публике, односно уметнички обликованог текста и оних који текст доживљавају. Вођена читања и тумачења могу водити до разумевања и решавања проблема битних како за појединца, тако и за заједницу, до промена у приступу одређеним ситуацијама. У дељењу је суштина. Наша публика има потребу за разменом. Сваки тренутак самоопажања, саморазумевања и изражавања води ка увидима и идејама који доприносе свима присутнима. Први гост друге сезоне Стихотерапије у библиотеци “Филип Вишњић” био је Жарко Миленковић.
Приликом представљања збирке “Свакодневно убијање живота” са песником смо разговарали о перспективи, о погледу на свет, о контексту обликовања сензибилитета песничког језика. Жарко је београдску публику оставио у највреднијем стању у коме песник може оставити читаоце – запитане и загледане у плаво небо“ истакао је Ђорђевић.
Говорећи о песмама ове збирке, Миленковић је истакао како ју је писао из личне перспективе, трудећи се да лично искуство учини универзалним: „Трудио сам се да не именујем и да песме говоре о местима која се претварају у неместа и са те измештене позиције сагледавао ужасе егзистенцијалне језе. Нисам ни слутио да ће се у години објављивања свет сурвати у нове катастрофе, а да ће живот књиге и тренутак у коме говоримо о њој, обележити нова, свакодневна убијања живота.“
