Манастир Девич у Дреници данас је свечано прославио своју ктиторску славу, Светог Јоаникија Девичког, уз присуство великог броја верног народа. Литургију су служили митрополит црногорско-приморски Јоаникије, епископ милешевски Атанасије, митрополит рашко-призренски Теодосије и владика новобрдски Иларион, уз саслужење монаштва, свештенства и сестринства Српске православне цркве.

У својој беседи митрополит рашко-призренски Теодосије истакао је важност љубави и жртве које становници овог краја носе кроз свакодневни живот, уз подсећање на историјске борбе за очување светиња на овим просторима.

„Са љубављу живимо на овим просторима и сваки крст Господњи нам је мио, носимо га уз Божију помоћ и спасавамо се. Хвала браћи архијерејима, хвала свештеницима, игуманима, игуманијама, највише хвала мати игуманији Анастасији која овде стоји под крстом, као некада жене Мироносице, испод крста на коме је распет Христос, али сва сила Божија и наше спасење дошло је са крста, браћо и сестре. Зато наше Косово и Метохија распето данас је наше спасење, наш спас, и то треба да знамо, а знамо чим долазимо овако у оволиком броју у наше светиње. То најбоље показује чије су светиње, коме припадају, коме су припадале и коме данас припадају и коме треба да остану у наслеђе”, рекао је митрополит Теодосије.

Митрополит Јоаникије подсетио је окупљене на недавну трагедију када су манастир Девич и гроб Светог Јоаникија Девичког били нападнути и спаљени. Ипак, он је нагласио да ни те силне недаће нису могле уништити светињу, која је, уз молитве и напоре монаштва, ускрснула из пепела.

„Памтимо, није давно било како су безбожници из околине запалили, по ко зна који пут, ову светињу, свети, велики и славни манастир Девич и оштетили гроб Светог Јоаникија Девичког. Али ни тиме га нису могли уништити, јер је он врло брзо васкрсао из пепела, молитвама Светог Јоаникија Девичког и трудом нашега владике Теодосија и његовог свештенства, посебно мати Игуманије Анастасије. Данас у овај недељни дан прослављамо васкрсење Христово и истовремено светлости васкрсења Христовога гледамо на лице и на врлине Светог Јоаникија Девичког, који је живео далеко од света и удаљавајући се од света он се заправо њему највише приближио јер је се обукао у силу са висине. Због његове побожности и подвига и поста и молитве посетила га је благодат Светога Духа да је већ за живота постао чудотворац и исцелитељ”, каже митрополит Јоаникије.

Он је додао да су игуманије показале велику храброст, као и да треба следити њихов пример.

“Наше игуманије су показале изузетну храброст, и зато и ми треба да се њиховим примерима ободримо и да се много томе научимо, како треба чувати свету веру православну. А захваљујући њиховом труду, њиховој жртви и љубави, ми, хвала Богу, имамо где доћи. Живе наше светиње и дају живот и снагу и обнављају све нас који их љубимо и којих посећујемо и којих не заборављамо. Где год идемо, ми их у својим srcима нашим носимо”, рекао је митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

Епископ милешевски Атанасије истакао је важност светог Јоаникија и других светитеља у историји српске цркве, наглашавајући да је њихов живот пример смирења, мудрости и светости. Он је подсетио вернике да је право богатство народа управо у броју светих људи.

„Дао нам је светог Јоаникија и многе друге из рода нашега, показујући тиме да овај род наш може да даје свете плодове, човечне плодове, онакве какви су мили Богу. Куд год се окренемо по свим овим нашим просторима, свуда имамо свете плодове. Свети Јоаникије, живео је по оној филозофији која је примењивана из времена древних отаца, по оној филозофији живота која је примењивана код светих Кападокијаца. Нарочита формулисана речима светог Григорија Богослова, који овако то сажима. Треба се најпре сам човек смирити, па онда друге учити смирењу, најпре стећи мудрост, па онда друге приводити мудрости, најпре постати сам светлост, па онда друге просвећивати, сам прићи Богу, па онда друге приводити и сам постати свети, па онда друге освећивати и приводити светости. Показао је свети Јоаникије, да је истинита она изрека такође светих Византијаца, да један народ је толико богат, колико има светих људи, јер ти свети људи, оригинални људи, по Божијем промислу, они нас приближавају Богу”, казао је епископ Атанасије.

Након завршетка литургије и послужења, у порти манастира Девич верници су уживали уз народне игре и песме.