Посета генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга Београду је важна како би се поновило шта је мандат мисије Кфора на Косову и Метохији, рекао је за РТС бивши дипломата Зоран Миливојевић. Важно је што се чуло да они остају у мандату да штите мир, безбедност и слободу кретања, напоменуо је Миливојевић. Није могућ пријем Косова у алијансу мимо процедуре, мимо решеног статуса и без сагласности свих земаља чланица, напоменуо је Столтенберг.

Кључ за нормализацију односа Београда и Приштине је формирање Заједнице српских општина, оценио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, након састанка са председником Србије, који је одржан јуче.

Каже да ће Кфор наставити да обезбеђује све заједнице, али и да се насиље, попут оног у Бањској, не сме поновити. Александар Вучић је поручио да је сарадња са НАТО-ом и Кфором важна, наглашавајући да су на КиМ Срби угрожени и да је њима потребна заштита.

Гостујући у Дневнику РТС-а, бивши дипломата Зоран Миливојевић рекао је да је посета Јенса Столтенберга била важна управо због тога да се понови шта је мандат Кфора.

“Чули смо од генералног секретара НАТО да они остају у том мандату и да остају одлучни да штите мир и безбедност и слободу кретања, али јасно је дао до знања да они нису надлежни за оно што спада у полицијску сферу, и оно што спада у полицијску безбедносну сферу“, напоменуо је Миливојевић. 

Две линије деловања

Према његовим речима, ова посета је дефинитивно показала да постоје практично две линије деловања.

Миливојевић указује да је једна линија она коју има Кфор и због тога је ова посета важна да се на то подсети и да се то реафирмише и због неких питања која су поновљена у Београду, рецимо, око такозваног КБС-а и косовске војске. 

“И с друге стране, сада је потпуно јасно да је тај политички фактор на западу који, у ствари, подржава Куртијеву политику, и оно што се дешава и оно како је он спроводи“, додаје Миливојевић.

Одговарајући на питање да ли Северноатлантска алијанса не подржава толико колико политички део запада Приштину, Миливојевић каже да они начелно подржавају, али се не понашају тако. 

НАТО није подржавао формирање косовске војске

Косовске безбедносне снаге немају подршку НАТО-а, да се наоружавају и да њихова транзиција у војску није добра. 

Миливојевић је рекао да што се тиче генералног секретара НАТО-а, то јесте јасна порука јесте и добро што је он то поновио.

“Био је недвосмислен у томе да НАТО није подржавао формирање Војске Косова. И због тога кажем да је, у ствари, политички фактор који то подржава и политички фактор који ту ствар некако гура у функцији потврде косовске државности и притисак да се та косовска државност призна. И другу ствар коју је рекао, која је исто политички важна, а то је да није могућ пријем Косова у алијансу мимо процедуре, мимо решеног статуса и без сагласности свих земаља чланица. То значи да у овом тренутку то није могуће, без обзира што политичари томе на неки начин теже“, истакао је Миливојевић.

Сматра да је то суштина притиска на Србију да се прихвати де факто признање, односно Охридски споразум, јер би то створило услове да се реши статусно питање КиМ и да се обезбеди подршка и ових земаља које нису признале – четири чланице НАТО-а у овом тренутку.

Шта значи долазак хиљаду нових војника

“Треба да буде у мери у којој се Кфор држи свог мандата и уколико се не примењују двоструки стандарди, онда то сигурно може бити у прилог веће безбедности и на неки начин и заустављање овог процеса о коме говорио председник Вучић, дакле, одласка са КиМ”, каже Миливојевић.

За нас је прворазредни интерес да се обезбеди та основна безбедност и да се спречи тај одлазак са КиМ колико је могућ и да се спречи приштинска страна да спроводи репресију, напомиње бивши дипломата. 

И друга ствар, посета је искоришћена да се пренесу неке поруке које се односе на стање на Косову и Метохији.

“Сасвим је сигурно да се то на Западу чуло, на неки начин. Тако да, без обзира што се ради и о политичким темама које нису стриктно везане за мандат Кфора, важно је што су те поруке отишле. И око двоструких стандарда, и око третмана српског народа, и око питања која су везана за деескалацију и нормализацију односа у будућности“, каже он.

Србија остаје војно неутрална

Порука да Србија остаје војно неутрална, за Миливојевића је то једна од најважнијих порука и око тога није било неслагања.

Подсећа на три спољнополитичка стуба Србије. Једно је политичка независност и у доношењу одлука и у одлучивању шта и како. Друго је војна неутралност која је поновљена у овом случају. 

И трећа ствар је наша слобода избора сарадње са свима који су у интересу наше земље и наших државних и националних интереса, додао је Миливојевић.

Размотриће се здружене вежбе са НАТО-ом  

Миливојевић каже да ће се размотрити не само здружене вежбе са НАТО-ом, него уопште враћање на оно што је била пракса. 

“Дакле, кроз сарадњу и учешће у здруженим вежбама и са НАТО-ом, али и са другим војним организацијама, све оно што је у интересу Србије и што је компатибилно са њеном спољнополитичком оријентацијом и са нашим тим принципима, кад је реч о спољној политици“, каже Миливојевић.

О формирању ЗСО

“Оно што је порука НАТО-а је да НАТО дели оно што је политички циљ и политички интерес колективног запада у овом тренутку, а то је да Заједница српских општина буде на столу и да то буде претходно питање“, рекао је Миливојевић.

Дакле, јасна порука да и НАТО стоји иза тога као војнополитичка организација и то је потврда да је на западу сазрео став, да се без тога не може, каже он. 

Према његовим речима, друго је питање да ли ће тога бити, али битно је да на западу јасно стоји да Србија неће одустати од својих стратешких циљева, својих интереса и да ЗСО мора бити део решења као претходно питање и другим речима да Бриселски споразум је и даље на снази и да је основа за процес нормализације и у будућности.

Да ли да ће се гласати 17. децембра на КиМ

Миливојевић каже да није уверен да ће се гласати 17. децембра на КиМ и да према ономе шта тражи Курти, ту нема услова да се ти избори одрже.

“Јер његови услови су на линији његове максималистичке политике – признавање, само и ништа више. Друго, ја немам утисак да су у политичком смислу на западу спремни да изврше одлучујући притисак и да се то гласање обави у складу са статусом Косова и Метохије, које је у саставу Србије, али у надлежности УН. Бојим се да ће то бити као и последњег пута – у Рашкој и у осталима центима. Нема још услова или нема спремности на западу у политичком делу, да изврше притисак, односно да промене став“, закључио је Миливојевић.