Miljković: Vaskrs se na Kosovu praznuje na poseban način

Na teritoriji Kosova Uskrs se praznuje na jedan poseban način jer je ovo teritorija na kojoj su ljudi vezani za sve praznike, ističe docent na Katedri za srpsku književnost i jezik na Prištinskom univerzitetu sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Marija Miljković, koja ukazuje da je Uskrs ili Vaskrs, pokretni kalendarski praznik, koji uz sebe “povlači” trećinu godine, što znači da je skoro 120 dana u godini posvećeno praznicima koji su u povezani sa Vaskrsom.

Prethodi mu Vaskršnji post koji traje sedam nedelja.

Nakon Vaskrsa obeležavaju se još neki praznici koji spadaju u to “kalendarsko vreme”, koje se završava Spasovdanom, 40 dana nakon Vaskrsa, za kojim slede Duhovi, da bi osam nedelja nakon Vaskrsa, započeo petrov post, što čini 120 dana vaskršnjih praznika, odnosno trećinu godine, pojašnjava za Kosovo onlajn docent na Katedri za srpsku književnost i jezik na Prištinskom univerzitetu sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Marija Miljković.

Ukazuje da je značajno da tokom vaskršnjeg posta svaka nedelja ima naziv, a da se poslednja nedelja naziva Velika nedelj,a dok je karakteristično da se u južnoj Srbiji i na Kosovu ovaj praznik naziva i Veligdan ili Velik den.

Vuk Karadžić je u svom rečniku iz 1852. godine zabeležio nekoliko naziva koji se koriste za Uskrs ili Vaskrs. To su nazivi Vaskrsenije, Vaskresenije ili Vajskrs ili Veligdan. Neki od tih naziva su u pojedinim radovima koji se time bave, postali arhaizmi i u narodu je ostao rasprostranjen naziv Uskrs ili Vaskrs. Određeni etnolozi smatraju da je Vaskrs svečaniji naziv i da se koristi u određenim prilikama,. Deo ‘va’ potiče iz staroslovenkog jezika koji je vremenom po određenim pravilima prešlo u ‘u’, tako da kod srpskog naroda imamo i termin Uskrs“, napominje Miljković.

Prema njenim rečima, poslednja tri dana pred Vaskrs dolaze u prvi plan, a sve zabrane se vezuju za veliki četvrtak uz podsećanje da se u okolini Loznice meštani Tronoše okupljaju u crkvi gde donose “Težačke sveće” koji su teške i po 50 kilograma i da one ostaju da gore tokom cele godine, odnosno do sledećeg velikog četvrtka. 

S druge strane, naovodi da su običaji na Kosovu raznoliki i da se motivi farbanja jaja razlikuju.

“Na teritoriji Kosova i Metohije, Uskrs se praznuje na jedan poseban način jer je ovo teritorija na kojoj su ljudi vezani za sve praznike, pa i za ovaj najradosniji hrišćanski praznik. Izdvojila bih Prizren, Orahovac i Veliku Hoču koji su poznati po specifičnom farbanju jaja. Oni se i nekoliko nedelja pre samog Vaskrsa pripremaju za to bojenje jaja koje oni ukrašavaju voskom, odnosno šaraljkom i voskom. Različiti su motivi koji se mogu naći na tim jajima od crkvenih elemenata, ali ima mnogo elemenata iz narodne tradicije, ima dosta cveća faune, dosta zoomorfnih elemenata”, priča ona.

Foto: Radio Slovoljubve

Običaj je da se rano ujutru ode u crkvu, u mestima u kojima postoji crkva.

“Ranije se naš narod u mestima gde nije bilo crkve – sam pričešćivao, a taj običaj se zvao ‘primanje komke’, što znači parče uskršnjeg kolača koje je domaćica umakala u vinu. Domaćin stoji izvan kuće i poziva svakog od ukaćana, koji je svečano odeven, da primi taj komadić hleba umočen u vino i da preskoči preko sekire i praga, na taj način blagosiljajući ukućane“, prenosi Miljković.

Za bojenje jaja, takođe, postoje različite priče i predanja stara vekovima. 

Miljković kaže da je mnogo priča u narodu koje su prenošene kroz istoriju, a koje objašnjavaju zašto se jaja boje crvenom bojom.

“Jedna od najpoznatijih je priča o Mariji Magdaleni koja je, kada je srela, cara Tiberija pozdravila rečima ‘Hristos Vaskrese’, na šta joj je on odgovorio – ‘Da Hristos vaskrse kada ta jaja postanu crvena’. U tom trenutku se desilo čudo i po predanju jaja su dobila crvena boju. Priča koja se priča u našim krajevima vezana je za period pre vaskrsenja Isusa Hrista. Po njoj su žene, dok su Isusa jurili rimski vojnici, uvidevši da Isus ne može pobeći, počele da iznose ofarbana jaja i stavljale ih na put. Vojnici su se našli u čudu, jer su prvi put to videli i dok su oni začuđeno gledali obojena jaja to je dalo vremena Isusu da pobegne od gonilaca”, kaže Miljković.

Na Kosovu se, dodaje, prvo ofarbano uskršnje jaje – čuvarkuća, zove još i “strašnik” i apotropejsko svojstvo.

“To znači da je narod praktikovao da se ‘strašnik’ iznese iz kuće kako bi sprečio gradonosne oblake da unište letinu; veruje se, takođe, da pomaže kada se javi požar ili u traženju izgubljene stoke u šumi. Svako razbijeno jaje ustvari označava put u obilje, a može predstavljati i zamenu za krvnu žrtvu”, ističe Miljković.

Naglašava da je tradicija – identitet naroda i da sve ono što se kroz istoriju dešavalo srpskom narodu nije uticalo da se običaji zaborave već su je oni negovali i čuvali u krugu porodice, što je Srbe od davnina do današnjeg dana i održalo.

“Tradicija jednoga naroda je ustvari identitet jednog naroda. Dok god se mi okupljamo oko nekog običaja, čuvamo svoj identitet. Običaji su nas spasili i kad smo bili pod turskom vlašću. I tada smo se okupljali i, šta više, čuvali tradiciju. Ako nismo mogli da to uradimo na vidljiv način, mi smo svoje običaje čuvali u krugu svoje porodice. Dakle, čuvanje tradicije i običaja je zaista nešto što je važno za očuvanje jednog naroda”, rekla je Miljković i citirala Vuka Karadžića koji je rekao da je “bolje da nestane selo nego da u selu nestanu običaj”.

Prema njenim rečima, studenti Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici veoma su aktivni u očuvanju običaja i tradicije kroz brojne aktivnosti na Filozofskom fakultetu i katedrama za Srpski jezik i književnost i Srpsku književnost i jezik.

“Fakultet je aktivan u tome, jer studenti u okviru predmeta ‘Narodna književnost i srpski književni folklor’ odlaze na teren i donose građu koja je nama izuzetno vredna. Mi sve to sakupljamo na jednom mestu i nadamo se da će jednog dana i to biti publikovano. Donese nam razne običaje, mi zamolimo da to bude verodostojno, tu se ništa ne menja. Razgovaraju najčešće sa starijom populacijom, jer mlađa nije zainteresovana za naše običaje, koje smatra kao nešto zastarelo, arhaično i što u suštini ne bi trebalo da bude tako”, zaključila je Miljković.

Izvor: Kosovo online