Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović poručio je posle jučerašnjih razgovora u Briselu koje su delegacije Beograda i Prištine odvojeno vodile sa evropskim izaslanikom za dijalog Miroslavom Lajčakom, da je Zajednica srpskih opština „tema svih tema“ i da će od toga kako će ona izgledati i koje nadležnosti će imati zavisiti budućnost Srba, svi budući odnosi i stabilnost na Kosovu. Odalović za Kosovo onlajn poručuje da će Priština morati da formira ZSO i da tu više nema dileme.
„Osnivanjem ZSO prekinuo bi se institucionalni teror koji Kurti sprovodi i vratili bismo se u neku normalu koja bi podrazumevala da se organizuju novi izbori na severu i da Srbi dobiju svoje predstavnike, da se konstituše Skupština Zajednice“, ukazuje Odalović, koji je bio u delegaciji Srbije na razgovorima u Briselu.
Naglašava da nije ključno da li će se Zajednica zvati – Zajednica srpskih opština ili Zajednica opština sa srpskom većinom, već kako će da funkcioniše i koje nadležnosti će imati.
Bez ZSO, upozorava, idemo u sve opasnosniju zonu, jer, kako kaže, „Kurti nema nameru da odustane od svega što radi i da počne da se vraća u normalu, nego nastavlja sa terorom nad Srbima“.
„Kada imate u funkciji lokalnu samoupravu na severu koja je izabrana u kontejnerima, prisustvo policije sa dugim cevima, carinu, policiju, pravosuđe bez Srba, onda je ozbiljan problem kako zaštiti srpsku zajednicu. To je i bila suština prvog Briselskog sporazuma da se napravi okvir koji će štititi prava Srba“, kaže Odalović.
Smatra da je sada trenutak da se odluči da li će se konačno formirati ZSO ili će se ići ka daljoj eskalaciji koja sa sobom nosi mnogo izazova i opasnosti i ni za koga nije dobra.
„Sada je najvažnije da se napravi pravi okvir, da se na severu organizuju pravi izbori i izaberu legitimni predstavnici Srba, jer oni su ti koji treba da biraju predstavnike u Skupštini ZSO. Mislim da je najbolji i najbrži način da ‘kontejner gradonačelnici’ podnesu ostavke i da se skrati put do novih izbora na severu“, ističe Odalović.
Istakao je da je na jučerašnjim razgovorima u Briselu direktor Kancelarije za KiM Petar Petković na dobar način sve to predstavio.
„Naša strana je konstruktivno išla ka svim predlozima posrednika u dijalogu. Nadam se da će i Priština početi konstruktivno da razmišlja, da ne bude samo neko ko opstruira i povlači poteze koji nas vraćaju unazad, kao što je bio slučaj do sada. To prepoznaju svi, a zašto nema nekih jačih reakcija predstavnika međunarodne zajednice na to, pitanje je za njih. Izvesno je da je za mnoge stvari koje je radio do sada Kurti imao ili direktnu ili prećutnu podršku dela te evropske zajednice, koja sve čini da zaokruži državnost tog njihovog projekta. Nije dobro da to čine na način koji neće biti primenjiv, jer će to otvoriti mnogo novih problema. Važno je da se ne dođe u situaciju, kao što je bilo slučajeva, da se mnogi veliki dogovori donose ne u funkciji rešenja problema, već da bi se promovisao neki rezultat, a ispod toga sve tinja i eskalira“, navodi Odalović, koji podseća na važnost poštovanja međunarodnog prava i principa, kako bi se sve ono što je dogovoreno i sprovelo.
Povodom poruka šefa pregovaračkog tima Prištine Besnika Bisljimija da na razgovorima u Briselu nije bilo reči o statutu ZSO i da ih neće ni biti dok se ne potpiše sporazum koji bi podrazumevao obaveze i za srpsku stranu, Odalović kaže da su te poruke u funkciji smirivanja albanske javnosti na Kosovu.
„Ne bi bilo sastanka juče u Briselu da ZSO nije bila tema. Jedno je što Bisljimi i Kurti pričaju za unutrašnju upotrebu jer je na njih veliki pritisak i javnosti i opozicije, koja tvrdi da oni dosta netransparentno sve to rade, da su neke avanture u koje upadaju po njihovim merilima i kriterijumima ‘opasnost’, kako oni kažu, po njihovu ‘državnost’. Moraju da znaju da to što oni ponekad deklarativno izjave nije jedino što će biti merodavno. Mogu da imaju svoj stav, ali on sigurno neće biti odlučujući“, kaže Odalović.
Ističe da su sve poruke predstavnika međunarodne zajednice od eskalacije situacije na severu zbog poteza Kurtija bile da se ZSO mora formirati.
„Da je ZSO formirana stvari bi mnogo bolje funkcionisale, bilo bi bolje i Albancima i Srbima i ne bi bilo incidenata. ZSO sa ovlašćenjima koja su predviđena sporazumima neće napraviti nikakav problem između suživota Srba i Albanaca. ZSO ne smeta nikome, sem u glavama najekstremnijih, koji misle da je to što su Kosovo priznale neke zemlje Zapada završena priča. Pa ako jeste, zašto se ‘lome noge i ruke“ našim zvaničnicima kad pregovaraju da stave potpis na nekakve dogovore“, napominje Odalović.
Kada je reč o rešavanju pitanja nestalih, on kaže da je taj proces „tri godine blokiran u Briselu zbog neobjašnjivog stava Kurtija“.
Podseća da je radna grupa do tada rešila više od 1.800 slučajeva nestalih lica, od kojih je 90 odsto bilo kosovskih Albanaca. Još 1.615 osoba se vodi kao nestalo.
„Čini mi se da sam na jučerašnjim razgovorima osetio da po prvi put ima nekog ‘pozitivnog vetra’ da bi taj proces mogao da se odblokira. Da se održi sastanak radne grupe na kojem bi se pripremile teme kako bismo krenuli u pravcu prevazilaženja problema. To bi bio praktično zajednički plan Beograda i Prištine za narednih godinu dana, da može operativno da se radi“, kaže on.
Ako bi se to postiglo, nastavlja Odalović, naredne godine imali bismo proces rešavanja pitanja nestalih u punom kapacitetu realizacije.
„Naša strana je dala ogroman doprinos da se usaglasi tekst Deklaracije o nestalima, koji su u Ohridu prihvatili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti. To je tekst unutrašnjih kompromisa, uvažili smo čak i neke primedbe Prištine. Sledeća stvar je trebalo da bude da se ustanove radna pravila po kojima bi zajednička komisija koja se na osnovu te Deklaracije formira i podržava rad radne grupe. Čini mi se da je juče u dobroj meri bilo konstruktivnosti naše strane da je i to usaglašeno. Time se stvaraju uslovi da se ta zajednička komisija konačno stavi u funkciju, što je posebno značajno kada je reč o arhivima međunarodnih organizacija koje su krajem 90-ih bile na KiM i gde se sigurno nalaze brojne informacije značajne u potrazi za nestalima“, kaže Odalović, ističući da Srbija ovom pitanju prilazi ne po etničkom principu, već kao civilizacijskom i humanitarnom pitanju po kojem je otkrivanje sudbina svih žrtava podjednako važna.
Ističe i da je veliko nezadovoljstvo svih porodica nestalih, i Albanaca i Srba, zbog blokade koja je „nerazumnim potezima Prištine“ nastala u ovom procesu.
Izvor: Kosovo online; Foto: Istinomer
