Po dinare i namirnice putuju i više od 100 kilometara: Naša duša zna kako nam je

Od ukidanja dinara pre dva meseca, stanovnici na Kosovu koji primaju plate u ovoj valuti su u veoma teškoj situaciji. Kako bi mogli da podignu primanja u dinarima i kupe neophodne potrebštine, pre tri nedelje postavljene su ekspoziture Poštanske štedionice na prelazima do kojih neki od njih moraju da pređu i više od sto kilometara.

U Rudnici koja je udaljena skoro dva kilometra od prelaza Jarinje, novinar Kosovo onlajna zatekao je Janačkoviće iz Prilužja koji su morali da pređu više od 80 km kako bi podigli plate.

Na pitanje kakva je situacija nakon dva meseca od ukidanja dinara, meštanin iz Prilužja Ranko Janačković kaže da je situacija teška.

“Nikakva, ovo je sačuvaj Bože, teško nama. Mi smo stari, bolesni, evo vidiš umesto da podigneš platu u svom mestu, prelazimo skoro 100 kilometara. Teško je, šta da radimo, moramo da izdržimo”, kazao je Janačković.

On je dodao da mu je kuća zapaljena prošle godine i da je skoro četvrt veka podstanar. Pored toga što im je dinar potreban za lekove, dodatni trošak je i gorivo koje plaćaju kako bi došli i podigli plate.

“Desetog septembra su mi zapalili kuću i opet nemamo ništa, 25 godina ja sam pod tuđim krovom. Šta da vam kažem, teško i preteško”, rekao je Janačković.

Ispred ekspoziture Poštanske štedionice u Leposaviću mali broj ljudi gotovo svakog jutra čeka da podigne minimalan iznos od svoje plate.

Prinuđeni su, kažu meštani, da odlaze do Raške, Kraljeva i Novog Pazara, jer su gužve u vreme kada se primaju plate u Rudnici velike. Po dolasku za plate tamo najčešće kupuju i namirnice.

Najteže je ljudima iz unutrašnjosti Kosova, kaže penzioner Rodoljub Vasović i dodaje da je zaista teško i za namirnice, ali poručuje da ih neće oterati sa Kosova.

“Ja sam penzioner, naša duša zna kako nam je. Nama je opet ovde blizu Raška, a ljudima iz unutrašnjosti Kosova, neka im je Bog u pomoć. Šta da vam kažem, snalazimo se kako znamo i umemo, evo vidite i red ispred Poštanske štedionice, ili ima para ili nema i daju na kašičicu. Zamolio bih sve međunarodne faktore da urade nešto po tom pitanju, makar za nas koji smo ostali ovde “, kazao je Vasović.

Za namirnice, dodaje, snalaze se na razne načine, jer su osnovne namirnice za život znatno poskupele.

“Evo jedan prost primer, jogurt koji se uvozi iz Makedonije skuplji je za 100 dinara i šta da vam kažem. Odem u Rašku po jogurt, brašno, zejtin, neizdrživo je, ali ni to nas neće oterati odavde sigurno”, istakao je Vasović.

Milomir Banović iz Leška koji po platu i namirnice uglavnom odlazi u obližnje opštine, kaže da je u Leposaviću od zabrane dinara nemoguće podići ceo iznos.

“Platu primamo u dinarima, radim u državnoj instituciji Republike Srbije, prosvetni sam radnik, ali za platu moramo da se snalazimo na nekom drugom mestu, ovde kod nas u Leposaviću. Kao što vidite banke nemaju dinara, ne dostavlja se novac, tako da odlazimo u Rašku, Kraljevo, Novi Pazar. I ako se dođe do Rudnice, ode se i do Raške, kupi se nešto od namirnica, jer ne dozvoljavaju uvoz srpskih namirnica, tako da smo ugroženi i po tom pitanju”, rekao je Banović.

Ekspozitura Poštanske štedionice u Rudnici je samo delimično olakšala podizanje plate ističe Snežana Denić – Miljojković i dodaje da ona ne može da podmiri u datom trenutku ceo sever.

“Snalazimo se na razne načine, naša ekspozitura nije u mogućnosti da isplati dovoljan deo novca, onda odlazimo za Rašku, pravimo i problem filijali u Raški, jer oni sada imaju dupli posao, osećamo se veoma neprijatno i ovde i tamo. Ekspozitura u Rudnici je delimično olakšala, ali tamo su često gužve, jer ne može jedna ekspozitura da posluži ceo sever”, rekla je Denić – Miljojković.

Ona dodaje da je teško i bolno, jer je to valuta koja je nastala na ovim prostorima i “da se ovako bedno izgubi sa ovih prostora – zaista je poražavajuće”.

“Za namirnice se snalazimo u našim trgovinama, ono što nema ovde kupujemo tamo, često smo navikli da ostanemo i bez nekih namirnica, jer u datom trenutku ne možete da nađete u našim prodavnicama, a ne možete sve da kupite u Raški. Ne možete kupiti život za mesec dana na drugom mestu, to je neizvodljivo, postali smo prilagodljivi”, kazala je Denić – Miljojković.

Izvor: Kosovo onlajn