ДруштвоНасловна

Поразна статистика на Дан борбе против насиља над женама

Само на територији Војводине, од јануара ове године, евидентирано је 212 случајева физичког насиља, 333 случаја психичког насиља, 97 случајева економског насиља, 72 случаја сексуалног насиља, као и 15 случајева дигиталног насиља, показују поразни подаци Центра за подршку женама.
Иста статиска каже да у 98 одсто случајева жртва познаје починиоца, махом и живи са починиоцем, а у 96 одсто случајева починилац је мушкарац.
Статистика ретко говори целу причу, али је ипак јасно да је ситуација врло озбиљна и неопходно је реаговати. Животи жена жртава свих облика родно заснованог насиља не смеју бити и остати само статистички податак.
Уједињене Нације, својом Резолуцијом број 54/134, прогласиле су 1999. године 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама, ради подизања свести о чињеници да су жене широм света жртве злостављања, као и физичког, сексуалног, психичког, породичног и других видова насиља. Овај дан уједно представља и почетак глобалне Кампање “16 дана активизма против насиља над женама”, коју обележава преко 1.700 организација широм света, а која траје до 10. децембра, Међународног дана људских права. Циљ Кампање је подизање свести јавности и предузимање активности за сузбијање насиља над женама.
“Обележавање 25. новембра је прилика је да се још једном укаже на проблем насиља према женама и на важност заједничких настојања у стварању друштвеног и институционалног окружења које не толерише насиље. Потребно је радити како на успостављању ефикансих и доступних услуга у оквиру система заштите, препознавање услуга за жртве секусалног насиља као специјализованих услуга социјалне заштите, као и на подизању свести о штетним обрасцима којима се жртве виктимизују. Иако Истанбулска конвенција, прописује обавезу пружања специјализованих услуга подршке којеомогуц́авају опоравак од насиља, услуге подршке за жене са искуством родно заснованог насиља у Републици Србији нису у потпуности усклађене са обавезујуц́им међународним стандардима, нити су услуге подршке довољно доступне. Док год држава не предузме све на шта међународним документима обавезала а домаћим правним оквиром регулисала, ми ћемо имати велику преваленцу свих облика родно заснованог насиља и бројаћемо убијене жене”, објашњава Биљана Степанов, директорка Центра за подршку женама.

Центар за подршку женама, у оквиру кога функционишу и Центри за жртве сексуалног насиља на територији АП Војводина, ове године је пружио услуге подршке за 253 корисница.

“Системски приступ проблему заштите и подршке жртава сексуалног насиља подразумева да све институције реагују правовремено и у међусобној координацији. На првом месту, важно је спречити да се сексуално насиље посматра као проблем за који су искључиво одговорне жртве. Дакле, надлежни органи треба да верују у исказ жртве и не осуђују је због насиља које је преживела. Системски приступ подразумева да се учини све да се умањи свака ретрауматизација жртава тако што ће се унапређивати достојанство, аутономија и право избора жена што су и неки од начела рада центара за жртве сексуалног насиља”, каже Даница Тодоров испред Центра за жртве сексуалног насиља.

Женама које преживе било који облик насиља, посебно које су преживеле сексуално насиље потребно је време да би се оснажиле и проговориле о трауми и свему што су преживеле, а због осуде околине, неразумевања друштва, неадекватне реакције институција и пребацивања кривице на жртву, највећи број жена одлучи да ћути због чега неки од случајева сексуалног насиља који буду пријављени често остају нерешени или са ослобађајућим пресудама за насилнике. Подршка у Центру за жртве сексуалног насиља помаже жртвама да превазиђу преживљену траума и крену путем опоравка.

“Центри за жртве сексуалног насиља који функционишу у здравственим установама у Новом Саду, Зрењанину, Кикинди и Сремској Митровици жртвама сексуалног насиља пружају услуге које укључују медицинску/здравствену, форензичку и психолошку подршку која је доступна 24 сата седам дана у недељи. То подразумева лекарски преглед, односно непосредну медицински негу после напада, али и касније. Лекарски преглед је начин да се отклоне последице телесних повреда које некада могу веома озбиљно да угрозе здравље жене”, додаје Биљана Степанов.

Сви имамо одговорност да зауставимо и спречимо насиље, јер отпор насиљу не може да буде сведен на појединачан напор, већ плод колективног настојања и обједињеног међусекторског приступа. Зато се на Међународни дан борбе против насиља над женама шаље заједничка порука да се насиље над женама и насиље у породици не може и не сме толерисати.

Извор: Б92

Прикажи још

Повезани артикли

Бацк то топ буттон