Председнички избори у САД, грађани бирају између Трампа и Харисове

Грађани Сједињених Америчких Држава данас бирају председника. Кандидати за четворогодишњи мандат у Белој кући су актуелна потпредседница и кандидаткиња демократа Камала Харис (60) и бивши амерички председник и републикански кандидат Доналд Трамп (78). Аналитичари оцењују да би 60. избори, чији исход ишчекује цела планета, могли да буду пресудни за америчку политику.

Око 80 милиона Американаца је већ гласало раније, или поштом, а гледаће се резултати гласања у седам кључних држава – Невади, Аризони, Џорџији, Северној Каролини, Висконсину, Мичигену и – пре свих – Пенсилванији.

Да би се неко кандидовао за председника Америке мора да буде старији од 35 година, рођен као Американац и да у тој земљи живи последњих 14 година.

Доналд Џон Трамп има 78 година. Као кандидат Републиканске странке, изабран је за 45. председника Сједињених Америчких Држава 2016. године, победивши Хилари Клинтон. Спроводио је политику „Америка на првом месту“, фокусирајући се на трговинске споразуме и имиграциону реформу.

Трамп је 2020. изгубио на изборима од Џозефа Бајдена, али није признао пораз и није дошао на инаугурацију наследника, супротно обичајима. Штавише, суди му се за наводно подстицање немира у Вашингтону 6. јануара 2021. године, као и за непоштовање Устава и изборних закона, недолично понашање и сексуално узнемиравање.

Иако се веровало да је његова каријера окончана одласком из Беле куће, Трамп се вратио у трку и без већих проблема освојио републиканску номинацију за предстојеће изборе.

Кампању за актуелне изборе обележио је атентат 13. јула у Пенсилванији, када је један посетилац скупа убијен, а Трамп лакше рањен, док је полиција убила атентатора. Сумња се да је још један такав напад у последњем тренутку спречен у септембру, у Тексасу.

Иако је дуго у политици, била је савезна сенаторка и актуелна је потпредседница САД, Камала Харис до пре пар месеци није била име које Американци лако препознају. Када је у јулу Џозеф Бајден одустао од кандидатуре и предложио да га замени Харисова, највећи посао њене кампање био је да је бирачи упознају.

Каријеру је започела као заменица окружног тужиоца у округу Аламеда, а 2003. године постала је окружни тужилац Сан Франциска. Године 2010. изабрана је за државног тужиоца Калифорније, поставши прва жена и прва особа афроамеричког и азијског порекла на тој позицији. Као сенаторка Калифорније од 2017. до 2021. године, залагала се за реформу кривичног правосуђа и здравствену заштиту.

У јануару 2021. постала је 49. потпредседница САД, прва жена и прва особа афроамеричког и азијског порекла на тој функцији.

Током кампање, коју је преузела од Бајдена, фокусирала се на питања социјалне правде, права жена и имиграциону реформу.

Изборни систем у САД је веома специфичан, јер председника не бирају грађани директно, већ то чини електорски колеџ, што значи да победник председничких избора у САД неће бити особа која добије највише гласова широм земље, јер свака од 50 држава има одређени број гласова електорског колеџа, делимично заснованог на броју становника. Електора има укупно 538, а победник је кандидат који освоји 270 или више електорских гласова.

Електорски колеџ је систем који обухвата све савезне државе и састављен је од представника, електора, који гласове распоређују на основу резултата гласања у својој држави.

Кандидат који добије већину гласова у одређеној држави обично осваја све електорске гласове те државе, осим у случају Мејна и Небраске, где електори могу бити подељени. Председник, тако, може да постане и неко ко добије мање гласова укупно, што се догодило 2016. године када је Трамп победио Хилари Клинтон. Историја САД памти такву победу и Џорџа Буша млађег над Алом Гором 2000. године.

Када се утврде гласови новембарских избора, они се преносе на електоре који после избора одлазе у Вашингтон, где се, формално, бира председник. Електори имају неписану обавезу да поштују вољу грађана, али се догађало да су поједини електори кроз историју кршили правило, иако такви преседани никада нису утицали на сам исход избора.

Ако ниједан кандидат не освоји потребних 270 електорских гласова, Представнички дом бира председника међу три кандидата с највише електорских гласова. То се догодило два пута. Најпре је 1800. године тако изабран Томас Џеферсон, а потом и 1824, када је између четири кандидата изабран Џон Квинси Адамс, који је и иначе освојио више гласова од осталих.

Историјски, већина држава је традиционално опредељена за једну од странака, па се кампања фокусира на неколико колебљивих држава (сwинг статес), где исход гласања није очекиван. За разлику од, на пример, Калифорније где обично побеђују демократе или Тексаса који је уобичајено републикански, колебљиве државе мењају расположење и могу прећи с једне стране на другу.

На изборима 2024. године, кључне колебљиве дестинације на изборној мапи су Аризона, Џорџија, Мичиген, Невада, Северна Каролина, Пенсилванија и Висконсин. Могуће је и да још нека од 50 савезних држава промени страну и страначку боју, али анкете говоре да су избори у ових седам најнеизвеснији.

Посебан изазов је такозвано рано гласање и гласање поштом, на шта се на овим изборима одлучило скоро 80 милиона становника. Будући да су на текућим изборима раније и гласање поштом изузетно популарни, могло би да се одужи објављивање резултата, зато што у државама бројање почиње по затварању биралишта, што је случај и са Пенсилванијом, кључној међу колебљивим државама.

Извор: РТС, Танјуг