Промоција књига Валентине Питулић у Лепосавићу: Срби су у зло време опстајали кроз песму
У Галерији Центра за културу „Сава Дечанац“ у Лепосавићу, уз подршку Косовско-метохијског сабора Матице Српске и огранка Вукове задужбине за Косово и Метохију, одржана је промоција књига „Семантика божура“, „Трагом архетипа“, „Усменост и веродостојност и „Саздаде се бела црква“ професора др Валентине Питулић.
О књигама су говорили професор др Небојша Лазић, доцент др Александар Костадиновић и доцент др Марија Миљковић.
Све оно што је Питулић у свом научном опусу радила углавном се ослања на народну књижевност Косова. Она је кренула овим путем, како је истакла, јер је усмено благо са ових простора веома богато, а није довољно истражено.
„У свом научно истраживачког раду ја сам се углавном фокусирала на те архетипске дубинске слојеве усменог наслеђа Срба са Косова и Метохије имајући у виду религиозне песме, свадбарске, приповетке, говорне народне творевине у којима је инкорпориран читав духовни корпус, духовно наслеђе, етнолошко, етнопсихолошко, лингвистичко Косоваца. То су они слојеви, дубински слојеви који говоре о томе да смо веома архаичан народ, да преко тих архаичних симбола показујемо да смо староседеоци, да показујемо да имамо словенско наслеђе и да смо то наслеђе донели са собом на Балканско полуострво и оно је доживело извесну христијанизацију под јаким утицајем Византије, под јаким утицајем цркве и да заправо то усмено благо Срба са Косова и Метохије је упориште опстанка Срба на овој територији кроз векове, а посебно оним тренуцима, оним страшним ропством под Турцима“, казала је Питулић.
Она додаје да су Срби у зло и тешко време опстајали кроз песму.
„У то зло време, у то тешко време Срби су опстајавали кроз песму, они су и даље свадбовали, они су и даље певали и коледарске песме и лазаричке и сватовске, љубавне, додолске, крстоношке. Поред онога што је било зло што је била невоља просто је у народу постојао тај један живот и импулс који су они изражавали кроз песму. Бавећи се кодовима културе Косоваца, покушала сам да покажем да су то светлосни симболи, да је то књижевност високе уметничке вредности, да је то књижевност где се успоставља контакт са сунцем, космосом, месецом, земљом, биљкама, невестом, мушким и женским принципом божуром као цветом крви који је никао из крви косовских јунака, али који нема само то знање него задире и у лирске народне песме пре косовског боја што говори о томе да је божур цвет крви и да је сама етмологика речи Божур Бог плус жар, Божур, то није само цвет крви који је изникао из крви косовских јунака него и Божји цвет који има много, много старије значење“, казала је Питулић.
Професор др Небојша Лазић говорио је о књизи „Трагом архетипа“ у којој је Питулић успела да проговори и о писцима двадесетог века.
„Ја сам се определио да говорим о књизи“ Трагом архетипа“ где је она успела да проговори о савременим писцима двадесетог и двадесет првог века и ту смо се нашли. То је нешто што мени одговарало у о чему сам ја говорио. Хоћу да кажем да је професорица Валентина Питулић учинила много за овај крај за очување духовног наслеђа, усменог наслеђа на Косову и Метохији и да је не само у својим књигама, него и својим ангажманом у ствари у многоме допринела да људи схвате какво културно благо поседујемо“, рекао је Лазић.
Богато културно наслеђе Косова за Валентину Питулић је био изазов, велика љубав и није било лако, како је казала, математички доказати те кодове Косовске културе.
„Преко ове четири књиге ја сам покушала да мало разгрнем те чудесне, необичне светове Косоваца колико сам успела не знам, трудићу се и даље да се бавим неким слојевима који су потпуно нерасветљени, а надам се да ће то све бити у служби нашег опстанка, у служби хватања за уметност речи, за језик у времену сеоба, лаких одлука у времену лаких одлазака са ове територије на којима је данас живети не хендикеп, него част“, казала је Питулић.
Извор: Косово онлајн
