У Галерији Дома културе у Грачаници синоћ је одржана промоција књиге „Руси , Космет и време“, ауторке Радмиле Тодић Вулићевић.Након сто година од првих насељавања руских избеглица на КиМ, ауторка ове књиге успела је да сакупи толико сведочења савременика и потомака, који су већ потпуно асимиловани, да то представља прави подвиг, истакнуто је на промоцији.
Говорећи о књизи, ауторка је истакла да су приче о Русима – белоградејцима до ње стизале још док је радила на књизи „Велики одмор“, сазнавши да је међу професорима у приштинској Гимназији било Руса.
Према речима ауторке, текст најбољег познаваоца беле руске миграције у нашој земљи Алексеја Арсењева о Русима на Косову и Метохији био јој је полазна тачка.
„ Ја нисма научник и нисам имала тенденције да моје писање буде наука али стицајем околности књига је постала литература за научнике. Оно чега има записаног и у литератури лако је пронаћи али ја сам желела да за будуће генерације сачувам сећања наши старих и мудрих Руса, била сам вођена том идејом и мишљу“, рекла ја ауторка Радмила Тодић Вулићевић .
Књижевник Живојин Ракочевић истакао је да је књига Радмиле Тодић Вулићевић „Руси , Космет и време“, зборник сентименталних прича о Русима и нашем односу према њима..
„Ако смо негде можда успели да повратимо све оно што смо изгубили у Првом светском рату, онда смо то повратили у великој руској емиграцији која је по избијању Октобарске револуције дошла у нашу земљу. Међу њима су били инжињери, наставници, доктори, ветеринари, рудари, монаси. Књига је галерија ликова које Радмила вешто слика преносећи нам детаљима из њихових живота чувајући их од заборава“, казао је Ракочевић.
Говорећи о књизи историчар Александар Гуџић приметио је да српска историографија није дала одговоре на питање шта ми знамо о Русима који су након октобарске револуције 1921. године дошли на Косово и Метохију.
,, Нико се озбиљније није бавио руском миграцијом на простору Косова и Метохије или ако су се и бавили то су радили парцијално, све док Рамила Тодић Вулићевић није написала књигу „Руси, Космет и време“, рекао је Гуџић.
Директор Архива КиМ Марко Марковић истакао је да је, у оно време када је велики број људи био неписмен, долазак толико људи са високим образовањем био допринос средини где су дошли. Међу њима је, како је казао било и архитеката који су пројектовали православне храмове.
„Белогардејци претерани из своје земље овде су дочекани с љубављу, а они су у знак благодарности одговорили тако што су све најбоље што су поседовали дали нашој држави“, рекао је директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић.
У рецензији ове књиге и сам рецензет Алексеј Арсењев каже да је Радмила Тодић Вулићевић, као аутор и састављач овог зборника начинила прави подвиг.
Успело јој је пронаћи, записати и систематизовати вредну грађу, која на специфичан начин из једне неочекиване визуре осликава живот појединца или руске породице, њиховог егзодуса у непознато, тежњу да се пронађе родбина која је остала у Совјетској Русији, њихову чежњу за родним крајем и поновним сусретом са њим, макар на кратко „туристички“, макар свесни да се током година тај крај у корену променио.
Промоција књиге у Грачаници изазвала је велико интересовање посетилаца којих је било у великом броју.
