Политика

Пророковић: Косово и Палестина нису за поређење

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је прошле недеље резолуцију којом се Савет безбедности позива да позитивно размотри захтев Палестине да постане 194. чланица УН без постављања преседана за будуће случајеве, попут Косова и Тајвана. Виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду Душан Пророковић каже да случајеви Палестине и Косова нису за поређење и да није реална опција да Косово ка чланству у УН крене путем који је прешла Палестина.

Палестина је 2012. године уместо „ентитета посматрача” постала „држава нечланица посматрач”, а сада је Генерална скупштина Уједињених нација подржала палестинску кандидатуру за пуноправно чланство у УН.

На питање колико је извесно да Косово које има аспирације да постане члан УН, прелази степеник по степеник, попут Палестине, Пророковић каже да се та трајекторија вероватно „мота по неким главама у Приштини, а пре свега у Вашингтону“ и да би они хтели да то тако изгледа и у случају Косова.

„Није реална опција да крену степеник по степеник јер такав процес у систему УН не постоји, он је измишљен за Палестину зато што је палестинско питање врло комплексно и континуално. УН су се обавезале пре седам и по деценија да ће га решити и огроман је притисак свих земаља које су признале Палестину и успоставиле билатералне односе са њом а то је убедљива већина чланица УН. Све то у случају Косова немамо“, каже Пророковић за Косово онлајн.

Како додаје, Палестинцима је држава гарантована још 1947. године, три велика рата су вођена због тога и присуствујемо четвртом, а подсећа и да је Палестина била мандатна територија британске империје и да је 1947. године остала без тог статуса захваљујући процесу деколонизације.

Он наводи да је Генерална скупштина УН 1974. године донела резолуцију којом је позвала на признавање Палестине и да је уследило „чудно решење о давању статуса посматрача у ГС УН у 21. веку“. Истиче и да се питањем Палестине углавном бавила ГС УН, док када је реч о Косову имамо Резолуцију Савета безбедности, што није исто.

„Косово је саставни део Републике Србије и то није била ничија мандатна територија 1999. нити је Резолуција 1244 усвајана због процеса деколонизације. Одлуке СБ УН су извршне, оне морају да се поштују, део су међународног права, нису у форми препорука, позива или сличних категорија. То су суштинске разлике и због тога мислим да то што се мота по неким главама у Приштини или Вашингтону ипак није реална опција“, каже Пророковић.

На крају крајева, како додаје, ако нека територија која се самопрогласила независном треба да улази у систем УН, пре Косова постоји десетак кандидата, односно територија са нерешеним статусом.

„Зашто би Косово било ексклузивитет? Западна Сахара или Сахарска Арапска Демократска Република је постала чланица Афричке уније и огромна већина тадашњих чланица УН је признала Фронт Полисарио па никакав оригинални пут, какав је осмишљен за Палестину, није примењиван у случају Западне Сахаре. Такође, ствари треба посматрати из садашње перспективе. У ГС УН овај колективни Запад не може да скрпи већину већ месец дана везану за неку мање или више релативно значајну необавезујућу резолуцију о Сребреници. Ако око једног таквог питања, где су они рачунали на подршку свих западних држава, плус свих муслиманских земаља, не могу да осигурају већину, илузурно је очекивати да би могли било какву већину да осигурају везано за косовско питање. Јер ту долазимо и на поље међународног права и међународне политике, америчке хегемоније и свега осталог што се могло чути претходних година током расправа на ГС УН“, закључује Пророковић.

Извор: Косово онлајн

Прикажи још

Повезани артикли

Бацк то топ буттон