Proroković: Kosovo i Palestina nisu za poređenje

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je prošle nedelje rezoluciju kojom se Savet bezbednosti poziva da pozitivno razmotri zahtev Palestine da postane 194. članica UN bez postavljanja presedana za buduće slučajeve, poput Kosova i Tajvana. Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković kaže da slučajevi Palestine i Kosova nisu za poređenje i da nije realna opcija da Kosovo ka članstvu u UN krene putem koji je prešla Palestina.

Palestina je 2012. godine umesto „entiteta posmatrača” postala „država nečlanica posmatrač”, a sada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija podržala palestinsku kandidaturu za punopravno članstvo u UN.

Na pitanje koliko je izvesno da Kosovo koje ima aspiracije da postane član UN, prelazi stepenik po stepenik, poput Palestine, Proroković kaže da se ta trajektorija verovatno “mota po nekim glavama u Prištini, a pre svega u Vašingtonu” i da bi oni hteli da to tako izgleda i u slučaju Kosova.

“Nije realna opcija da krenu stepenik po stepenik jer takav proces u sistemu UN ne postoji, on je izmišljen za Palestinu zato što je palestinsko pitanje vrlo kompleksno i kontinualno. UN su se obavezale pre sedam i po decenija da će ga rešiti i ogroman je pritisak svih zemalja koje su priznale Palestinu i uspostavile bilateralne odnose sa njom a to je ubedljiva većina članica UN. Sve to u slučaju Kosova nemamo”, kaže Proroković za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, Palestincima je država garantovana još 1947. godine, tri velika rata su vođena zbog toga i prisustvujemo četvrtom, a podseća i da je Palestina bila mandatna teritorija britanske imperije i da je 1947. godine ostala bez tog statusa zahvaljujući procesu dekolonizacije.

On navodi da je Generalna skupština UN 1974. godine donela rezoluciju kojom je pozvala na priznavanje Palestine i da je usledilo “čudno rešenje o davanju statusa posmatrača u GS UN u 21. veku”. Ističe i da se pitanjem Palestine uglavnom bavila GS UN, dok kada je reč o Kosovu imamo Rezoluciju Saveta bezbednosti, što nije isto.

“Kosovo je sastavni deo Republike Srbije i to nije bila ničija mandatna teritorija 1999. niti je Rezolucija 1244 usvajana zbog procesa dekolonizacije. Odluke SB UN su izvršne, one moraju da se poštuju, deo su međunarodnog prava, nisu u formi preporuka, poziva ili sličnih kategorija. To su suštinske razlike i zbog toga mislim da to što se mota po nekim glavama u Prištini ili Vašingtonu ipak nije realna opcija”, kaže Proroković.

Na kraju krajeva, kako dodaje, ako neka teritorija koja se samoproglasila nezavisnom treba da ulazi u sistem UN, pre Kosova postoji desetak kandidata, odnosno teritorija sa nerešenim statusom.

“Zašto bi Kosovo bilo ekskluzivitet? Zapadna Sahara ili Saharska Arapska Demokratska Republika je postala članica Afričke unije i ogromna većina tadašnjih članica UN je priznala Front Polisario pa nikakav originalni put, kakav je osmišljen za Palestinu, nije primenjivan u slučaju Zapadne Sahare. Takođe, stvari treba posmatrati iz sadašnje perspektive. U GS UN ovaj kolektivni Zapad ne može da skrpi većinu već mesec dana vezanu za neku manje ili više relativno značajnu neobavezujuću rezoluciju o Srebrenici. Ako oko jednog takvog pitanja, gde su oni računali na podršku svih zapadnih država, plus svih muslimanskih zemalja, ne mogu da osiguraju većinu, iluzurno je očekivati da bi mogli bilo kakvu većinu da osiguraju vezano za kosovsko pitanje. Jer tu dolazimo i na polje međunarodnog prava i međunarodne politike, američke hegemonije i svega ostalog što se moglo čuti prethodnih godina tokom rasprava na GS UN”, zaključuje Proroković.

Izvor: Kosovo onlajn