Protojerej Janković: Sa Hristom vaskrsavamo, ako sa njim živimo

Vaskrs, kao najveći praznik, praznik je radosti, jer je Hristos svojim vaskrsenjem pobedio greh, smrt i đavola i rešio tajnu života. Treba da tražimo i preispitujemo svoj život, da i mi sa Hristom vaskrsavamo, ako sa njim živimo. Zato je Vaskrs naš najveći praznik, kaže protojerej Radoslav Janković, sveštenik pri Crkvi Svetog Velikomučenika Dimitrija u Severnoj Mitrovici.

„Vaskrs je naš najveći praznik. Vaskršnji post traje sedam nedelja, i kroz ceo post, imamo pripremu – post, molitva, ispovedanje, pričešće, da bi tako se tako smirili pred Bogom i ljudima i u miru dočekamo najradoniji hrišćanski praznik, vaskrsenje Gospoda Boga i spasitelja, Isusa Hrista, jer i on je mir naš i taj koji je doneo mir rodu ljudskom“, kaže Janković za Kosovo onlajn.

Iza nas je Lazareva subota, odnosno, dan kada je Hristos vaskrsao prijatelja i time je dokazao da je bogočovek. To je, navodi Janković, čudo pod suncem koje ljudi nisu videli, a time su se oduševili i pošli za njim. Čak su ga i deca čekala cvećem i palminim granama kada je na magaretu ulazio u Jerusalim.

„Hristos je u svemu bio ravan ljudima, osim u grehu. On je mogao da učini sve što rod ljudski nije mogao. Greh je slepilo duše. Fariseji su mislili da će on da im otme zemaljsku vlast, ali se on nije borio za carstvo, već je narod njega prihvatio zbog svega što je učinio za rod ljudski. Uplašeni Fariseji su gledali kako da ga ubiju i zato su od Cveti do Vaskrsa veliki dani, jer su se dešavali veliki događaji u istoriji ljudskoga roda“, kaže Janković.

Foto: Kosovo onlajn

Na sam Veliki četvrtak, Hristos je doneo svetu tajnu evharistije svojim učenicima, podseća sagovornik, jer je blagoslovio hleb i vino – telo i krv svoju, koja se izliva radi raspuštenja grehova ljudskim, i time stvorio zajednicu Boga i čoveka.

„On je taj koji je došao da nam optosti naša sagrešenja. Svi koji se kajemo i koji smo pošli za njim, želimo da ispravimo život svoj i popravljamo. Mi kroz to popravljanje i čisćenje duše i tela, na najbolji mogući način proslavljamo Boga, jer omogućavamo da se Bog useli u nas, da nam pomogne i da nas prosvetli“, navodi on.

Hristos je otišao u dobrovoljno stradanje, a izdao ga je učenik, Juda Iskariotski. Na sudu pred Pontijem Pilatom, nisu našli nikakvu krivicu na njemu, ali ipak, dodaje Janković, doneta je odluka da se on razapne na krstu. Čak i u momentima stradanja, kada su ga probadali kopljem na Veliki petak, Hristos je govorio ’oprosti im Bože, ne znaju šta čine’.

„On ne osuđuje ni u tom momentu, niti proklinje. Bog je ljubav i on može da deluje kao nadumna tajna uzvišene ljubavi božije koja je došla da poseti ovaj svet i pomogne nam, da nas prosveti, da budemo bića radosti, dobrote, istine i ljubavi, svih onih vrlina koje treba da krase ljudsku dušu“, navodi on.

Pored Isusa, razapeta su još dva razbojnika. Međutim, navodi Janković, jedan se pokajao za svoje grehe a jedan nije. Pokajnik je završio u nebeskom carstvu.

„Bog kuca na vratima svačijeg srca, da bi se ljudi pokajali i priznali ga. Ne postoji drugo ime pred suncem koje nam može pomoći, osim Isusa Hrista, jer je on uradio sve za nas. Na Veliki petak je stradao radi nas i našeg spasenja. Rašio je ruke kako bi nas zagrlio i iskupio“, kaže protojerej.

Trećeg dana, Hristos je vaskrsao iz groba i ustao iz mrtvih, a anđeli su se prikazali mironosnicama i kazali ’Zašto tražite živoga među mrtvima? Nije ovde, ustao je’. One su, navodi Janković, te radosne vesti prenele Isusovim učencima, koji su se Velikog petka razbežali, po slabosti ljudskoj, kako bi oni poverovali da je Hristos pobedio smrt.

„Naša vera pravoslavna je od Boga otkrivena, preko svetih apostola i otaca prenosila se do današnjih dana. Dokle god je u našim srcima u rodu našem srpskom, ostaće pravoslavlje da uzrasta do kraja veka i sveta, do kraja istorije i drugog Hristovog dolaska. Mi preko njegove svete crkve, koju je on ustanovio i čija je glava, mi preko njegove svete saborne i aposltolske crkve, ovde se pripremamo za život večni. Sva bogosluženja su priprema i odričemo se greha i ostavljamo ovozemaljski život u slastima i strastima ovoga sveta, preobražavamo se i prosvećujemo. Umire onaj grešni čovek u nama, a rađa se novi bezgrešni čovek u Hristu. To je naše preobraženje, promena uma, volje, osećanja, pogleda i razmišljanja. Sve ono što je grešno, što nas vezuje za truležnost i smrt, sve preko crkve preobražavamo kroz pokajanje i svete tajne koje crkva darima, kroz post, molitvu i ispovedanje“, poručuje on.

Tako se jača nada da će Isus pomilovati ljude i setiti ih se u carstvu božijem. Protojerej kaže da se ne zna dan i čas strašnog suda, ali treba biti spreman kao da je svaki dan poslednji dan, te da se živi sa što čisitijom dušom.

„Vaskrs, kao najveći praznik, praznik je radosti jer je Hristos svojim vaskrsenjem pobedio greh, smrt i đavola. Rešio je tajnu života. Hristov grob je posao izvor života. Do tada je raspeće na krstu bilo sramno, a od tada postaje znak sile, znamenje i spasenja. Svaki nam je greh oprošten ako se za to pokajemo. Treba da tražimo i preispitujemo svoj život, da i mi sa Hristom vaskrsavamo, ako sa njim živimo. Zato je Vaskrs naš najveći praznik, Hristos vaskrse, radost donese“, poželeo je Janković.

On je dodao da kao i u svim hramovima, i hram Svetog Dimutrija ima raspored bogosluženja u okviru predstojećih praznika. Na Veliku sredu služi se liturgija i povečerje u 8 i 17 časova. Na Veliki utorak služi se liturgija i veliko bdenije takođe u 8 i 17 časova. Na Veliki petak carski časovi se služe od 8 časova, u 14 časova se iznosi plaštanica, a Statije je od 18 časova. Na Veliku subotu liturgija je od 8 časova, dok na Vaskrs jutrenje počinje od ponoći, liturgija je od 8 časova a pashalno večernje od 17 časova.

Izvor: Kosovo onlajn