Радојковић: Мартовски погром се може и треба поредити са прогоном Срба у Крајини 1995. године

Мартовски погром се може поредити са прогоном који су Срби у Крајини доживели у августу 1995. године, оценио је за Косово онлајн истраживач – сарадник Института за политичке студије у Београду, историчар Стефан Радојковић, додајући да је након 17. марта 2004. године повратак Срба готово заустављен.
Радојковић је истакао да је 17. март 2004. године један од највећих злочина над Србима у новијој српској историји.
„Погром од 17. марта се може поредити и треба се поредити са прогоном који су Срби у Крајини доживели у августу. 1995. године. Само десет година касније неки од тих прогнаника из Олује су били поновно прогнани и 1999. године у јуну, и онда се то исто поновило и у марту 2004. године. Тако да, везе између та два погрома и протеривања и етничких чишћења фактички одређених делова у том тренутку Хрватске, а овде делова Савезне Републике Југославије су апсолутно у новијој историји Србије највећи злочини“, рекао је Радојковић.

После мартовског погрома повратак Срба је готово заустављен и то је прва пследица дешавања од 17. марта, оценио је Радојковић, додајући да је друга да се од марта 2004. године када је реч о разговарима и преговоримо о статусу подразумевала независност приштинске админисрације, а трећа да су урбане средине, осим северног дела Косовске Митровице, испражњене од Срба, Рома и Ашкалија.
„Повратак Срба који су протерани са Косова или који су интерно расељени на косову је апсолутно заустављен мартовским погромом. До 2004. године је постојала каква-таква иницијатива да се Срби који су, или у централној Србији, или у неким деловима Косова, врате у своја пребивалишта, међутим, то од марта више није. Ми и дан данас живимо ту последицу између осталог. Исто тако ми живимо последицу тога данас да је мартовски погром довео до промене мишљења међународне заједнице о косовском проблему, где до марта 2004. године постојали су разговори о некој смисленој аутономији, самуправи, што је и апсолутно одговарајуће и у складу са међународним правом, али од марта 2004. године, а поготово од јесени 2005., када се разговара о преговоримо о статусу заправо се подразумева независност приштинске администрације и то су две најконкретније последице. Трећа последица је оно што је мени онако специфично, да су урбане средине, сем северног дела Косовске Митровице испражњене, не само од присуства Срба, него и од Рома, Ашкалија и других који су тада перципирани као сарадници Срба“ истакао је Радојковић.

Извор: Косово Онлине