Kosovo

Radosavljević: Srpska zajednica na Kosovu najdezintegrisanija od 2013. godine

Direktorka „Nove društvene inicijative“ Jovana Radosavljević izjavila je u Prištini, govoreći o pravima nevećinskih zajednica na diskusiji o Izveštaju EU o Kosovu za 2024. godinu, da je srpska zajednica najdezintegrisanija od 2013. godine i da nema izgleda da će se ta situacija promeniti. Ona je govorila i o zloupotrebi Kosovske policije od strane vladajuće partije i slučajevima brutalnosti prema Srbima.

Šef Kancelarije EU na Kosovu Aivo Orav rekao je na početku diskusije na kojoj se govorilo o reformi javne uprave, slobodi izražavanja, osnovnim pravima…, da je cilj diskusije da se dobije jedna povratna informacija o izveštaju i preporuke.

On je istakao da 92 odsto građana Kosova podržava pristupanje Kosova u EU.

„Više od 50 odsto veruje de će se ovo pridruživanje dogoditi pre 2030. godine. Više od 50 odsto veruje da je razlog zašto Kosovo ne napreduje ka EU sama Evropska unija, da Evropska unija ne tretira Kosovo ispravno, na fer način, da postavlja uslove, a malo njih smatra da Kosovo samo treba više da uradi kako bi ubrzalo proces usklađivanja sa zakonodavstvom EU i da implementira to u svom zakonodavstvu“, rekao je Orav.

Radosavljević je istakla da je činjenica da je i pre izlaska kosovskih Srba iz institucija postojao problem u zastupljenosti nevećinskih zajednica u institucijama, kako na centralnom, tako i vertikalnim i horizontalnim nivoima.

„To predstavlja značajan problem i postavlja se pitanje koji su to razlozi zbog kojih nemamo dovoljno nevećinskih zajednica zastupljenih u ovim institucijama. Imamo ministarstva ili određene institucije gde čak nemamo nijednog predstavnika, na primer, srpske zajednice“, rekla je Radosavljević.

Ona je istakla da za to postoji mnogo razloga, a da je jedan prethodio izlasku Srba iz institucija. To je, kako je navela, kriminalizacija jedne cele zajednice i stvaranje percepcije o jednoj zajednici od strane vladajuće partije, kao i nedostatak unutrašnjeg dijaloga i smislenog pristupa uključivanja ovih ljudi u institucije.

„Kancelarija za zajednice je pomenuta u Izveštaju o napretku i zabrinjavajuća je činjenica, kao što je i ukazano, da mi već više od tri godine nemamo direktora te Kancelarije koja je važna za nevećinske zajednice, a isto tako smo u međuvremenu imali problem dodeljivanja fondova koji nisu bili usmereni na zajednice kojima je to namenjeno, odnosno, većinu ove pomoći od strane Kancelarije dobile su organizacije iz većinske zajednice“, rekla je Radosavljević.

Jedna od prepreka na koje se nailazi kada je u pitanju zastupljenost nevećinskih zajednica u institucijama, ističe Radosavljević, je pitanje Zakona o upotrebi jezika i obaveza službenika da budu u mogućnosti da komuniciraju na zvaničnim jezicima sa svojim građanima.

Radosavljević je na pitanje šta bi Vlada Kosova mogla da uradi na izgradnji poverenja između institucija i kosovskih Srba, navela „da ne radi ono što je radila do sada“, u smislu politike koje su imale dalekosežne posledice na srpski narod na Kosovu.

Ona ističe da se poslednjih godina srpska zajednica oseća kao da nigde ne pripada i da su raspolućeni između Prištine, Beograda i međunarodne zajednice.

„A zašto se mi sada nalazimo u ovoj situaciji? Fokus jeste u prethodnim godinama i mesecima bio na severu Kosova, ali sve što se dešavalo na severu Kosova imalo je implikacije na jugu. Problem je u tome što je, posebno za srpsku zajednicu na Kosovu, proces integracije veoma bolan proces i proces u kome oni neželjeno učestvuju, a nisu deo pregovora, niti učestvuju u procesu odluka kako će se ta integracija desiti“, rekla je Radosavljević.

Srpska zajednica na Kosovu je najdezintegrisanija od 2013. godine, ističe ona, bez izgleda da se ta situacija promeni.

„Na sve to mi imamo izlaženje iz okvira dijaloga i adresiranja pitanja koja su u okviru samog procesa dijaloga, koja se tretiraju od strane kosovske vlade kao unutrašnja pitanja Kosova, samim tim, bez konsultacija, bez uzimanja u obzir potreba građana. Određene usluge institucija koje pruža Republika Srbija svojim državaljanima se gase, dok se tim ljudima ne nudi alternativa, i na kraju, građani su ti koji najviše pate od posledica sada već ugašenih usluga ili prilagođavanja njihovog života novoj realnosti“, rekla je Radosavljević.

Pozitivna stvar koja je pomenuta u izveštaju je, kako ističe, napredak po pitanju članstva Kosova u Cefti, ali sa druge strane, kako navodi, ustupak od strane kosovskih vlasti koji je napravljen, a tiče se ukidanja zabrane uvoza robe iz Srbije, koji je, podseća, bio bezbednosna mera, a da nijedan slučaj ne postoji da je oružje ili municija pronađena u tim istim kamionima, ne daje zadovoljavajuće efekte.

„Ta mera se sada sprovodi samo na jednom prelazu-Merdaru, zaobilazeći dva prelaza na severu, koji bi u suštini trebalo da ubiraju prihode, porez, od tog uvoza, Jarinje i Brnjak, i taj prihod bi išao direktno u Fond za razvoj severa koji je jedan od veoma efektivnih i važnih mehanizama koji su proizašli iz Briselskog dijaloga. Problem za sada nije rešen, uvoz teče usporeno, a srpske robe na severu gotovo da i nema“, rekla je Radosavljević.

Druga važna stvar koja mora da se adresira ukoliko se govori o izgradnji poverenja između kosovskih Srba i institucija je, kako kaže, zloupotreba Kosovske policije od strane vladajuće partije.

„Slučajevi brutalnosti od strane policije prema građanima dodatno otežavaju ideju gde mi možemo da dođemo do jedne uzlazne putanje kada je izgradnja poverenja u pitanju“, rekla je Radosavljević.

Istakla je da takođe treba promeniti narative koji dolaze od vlasti u Prištini.

„Mora da se promeni narativ, da se ponovo readresira šta znači multietničko Kosovo, jer očigledno da je vremenom došlo do totalne izvitoperenosti tog termina i poimanja šta znači multitetničko Kosovo, što bi trebalo da bude jedno građansko društvo koje u sebi ima različite etničke grupe koji uživaju jednaka prava, a ne društvo jedne većinske zajednice i ostalih manjina“, rekla je Radosavljević.

Redža: Stranka na vlasti da zaustavi napade na novinare

Džemajl Redža iz Udruženja novinara Kosova govorio je o slobodi govora na Kosovu i istakao da je veliki problem sigurnost novinara.

„Nevedeno je u izveštaju da je 2023. godina bila najteža što se tiče bezbednosti novinara poslednjih godina zbog napada novinara na severu. U roku od pet nedelja bilo je 30 fizičkih napada. Mi smo zainteresovani da pratimo te slučajeve i neki od tih slučajeva su otišli na sud“, rekao je Redža.

On je istakao da je raznih napada bilo i tokom 2024. godine i da nisu svi napadi fizički, već da imaju druge oblike, a da veliki broj dolazi od viših javnih službenika.

Udruženje novinara Kosova poziva da stranka na vlasti zaustavi napade na novinare i podsticanje napada na medijske radnike, istakao je.

„Kako se približavaju izbori zabrinuti smo da će situacija postati teža, jer će poslednje dve nedelje mediji igrati bitnu ulogu za monitoring kampanja i davanja jednakog prostora onima koji se takmiče“ rekao je Redža.

Istakao je da je Zakon o nezavisnoj komisiji za medije veliki problem za Udruženje i da civilno društvo nije uključeno u javnu diskusiju prilikom izrade zakona.

„Mi smo svoje primedbe i zabrinutosti predstavili, a Vlada Kosova nije uzela u obzir ni izveštaje stručnjaka iz saveta Evrope gde je pronađeno da neke tačke nisu u skladu sa Ustavom Kosova“, rekao je on.

Redže je istakao da mediji na srpskom jeziku na Kosovu u većini slučajeva rade svoj posao profesionalno, ali da studije pokazuju da najveći deo srpskog stanovništva na Kosovu kao prvu tačku reference imaju medije u Beogradu.

„Nažalost, tu je taj drugačiji pejzaž u odnosu na Kosovo i kako se izveštava i veći deo medija koji tamo kontrolišu stranke na vlasti imaju govor mržnje prema Albancima i Kosovu, ali imaju neprikladan jezik i za same ljude unutar Srbije koji se protive Vladi i civilnom društvu koji se protive toj politici“, rekao Redža.

Takođe, na diskusiji su govorile i Nikol Farnsvort iz Mreže žena Kosova, koja je pričala o učešću žena u javnoj upravi, dok je Arbereša Lodža iz grupe za Pravno političke studije govorila o reformi javne uprave.

Izvor: Kosovo Online

Prikaži još

Povezani artikli

Back to top button