Србија обележава Дан примирја у Првом светском рату

У Србији и свету прославља се Дан примирја, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат. Централна церемонија одржава се код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату.

У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, 11. новембра 1918. године у 11.00 потписано је примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Дан примирја у Првом светском рату се као државни празник у Србији прославља од 2012. године.

У свету, обележава се у исто време у свим главним градовима држава победница, попут Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда и Белгије.

У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала по попису из 1914. године. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.

Симболика Наталијине рамонде

Као главни мотив за амблем празника користи се цвет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана, а на којој је српска војска под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе против Бугара како би створила услове за пробој Солунског фронта.

Симболика цвета је вишеструка, и због станишта, и због имена.

Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс, јер чак и ако се потпуно осуши, кад се залије може да оживи, што симболички указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.

У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.

Низ церемонија поводом Дана примирја

У Србији ће низом церемонија, полагањем венаца и одавањем почасти бити обележен Дан примирја.

Централна церемонија одржава се данас код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу, коју предводи министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председник Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Србије Немања Старовић.

Венце ће код Спомен-костурнице на Новом гробљу положити и делегације Министарства одбране и Војске Србије, представници Града Београда, представници удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, борачких удружења и дипломатског кора.

Премијер Милош Вучевић ће као изасланик председника Србије положити венац на Споменик незнаном јунаку на Авали.

Церемонија полагања венаца биће одржана и на Француском гробљу, као и код Спомен-костурнице руских војника страдалих у Првом светском рату, где ће венац положити министар без портфеља задужен за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић.

На гробљу Комонвелта, као изасланик Владе Србије, ловоров венац положиће министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић.

Дан примирја у Првом светском рату биће обележен и на Српском војничком гробљу у Битољу, у Северној Македонији, а државну делегацију Србије предводиће државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић.

Церемонији ће присуствовати и представници Министарства одбране и Војске Србије, кадети Војне академије, представници и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета и представници Владе Северне Македоније.

Такође, присуствоваће и представници српске заједнице у Северној Македонији, удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова из Србије и Северне Македоније, као и представници дипломатских мисија у Северној Македонији.

Организатор церемоније је Одбор Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова Србије, заједно са Амбасадом Србије у Северној Македонији.

Церемоније полагања венаца и одавања почасти биће организоване и на српским војничким гробљима у местима Бач, Добровеније, Живојно и Скочивир.

Извор: РТС