Српска православна црква данас прославља празник Светог Симеона Мироточивог

Српска православна црква и њени верници данас прослављају празник Светог Симеона Мироточивог у знак сећања на 26. фебруар 1199. године када је у Хиландару умро Стефан Немања, чије је монашко име било Симеон, оснивач династије Немањића која је владала српским земљама више од два века.

Свети Симеон је духовно, монашко име Стефана Немање, утемељивача династије Немањића, који је рођен у Рибници код Подгорице око 1114. године.

Био је велики владар српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ православља, прогонитељ јереси.

Кажу да је овај моћни ратник своје земље био милосрдни човек, дарежљив према сиротињи.

Успоставивши мир са околним земљама, 1196. године, одрекао се престола у корист средњег сина, касније првог краља из династије Немањића – Стефана Првовенчаног.

Већ сутрадан се замонашио, у манастиру Студеница, где добија име Симеон, након чега је отишао у манастир Ватопед, на Светој гори, код свог најмлађег сина, тада монаха Саве, касније Светог Саве.

Они су заједно обновили манастир Хиландар, који су добили од византијског цара.

Немања је у њему пре смрти поживео само седам месеци, а мошти су му касније пренете у Студеницу, његову задужбину.

Градио је још и Ђурђеве ступове, манастир Светог Николе код Куршумлије и цркву Свете Богородице на ушћу реке Косанице.

Због чудотворног течења мира из његових моштију, прозван је Мироточивим.

Винова лоза, изникла из његовог привременог гроба у Хиландару и данас рађа чудотворно грожђе чији плодови помажу паровима да добију децу.

Житије Стефана Немање је остало написано у неколико верзија, а описали су га његови синови – Свети Сава и Стефан Првовенчани, као и јеромонах Доментијан.

Извор: Т а н ј у г, ТВ Мост