U Đakovici obeležen praznik Velika Gospojina
U Đakovici je danas obeležena Velika Gospojina, hramovna slava crkve Uspenja Presvete Bogorodice. Pored velikog broja vernika i nekadašnjih Đakovčana, proslavi slave u Đakovici prisustvuje i Milena Parlić, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koja je tom prilikom istakla da se danas u ovom gradu, iz koga su Srbi proterani, okupio veliki broj vernika da proslavi ovaj veliki praznik.
„Okruženi zidinama manastira Uspenja presvete Bogorodice u Đakovici, ali isto tako na ovom parčetu raja, na ovoj zemlji okruženi mirisom sveća, ljubavlju naših Đakovčana, koji su se danas okupili, obeležavamo ovaj veliki praznik. Ja sam ovde da, našoj mati Joanikiji koja je čuvar ognjišta Đakovčana u ovoj svetinji, u ime direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju čestitam ovaj veliki praznik i divnim ljudima koji su se okupili u svom voljenom gradu iz koga su silom proterani, a koji ih opet, svake godine okuplja na ove velike praznike“, istakla je Parlić.
Parlić je naglasila da dok srpska ruka pali sveću i okreće kolač ovaj grad, ali i ostale sredine u kojima je sve manje Srba, ostaće naši.
„Kancelarija za Kosovo i Metohiju će nastaviti da pomaže ljude u raseljeništvu jer je mnogo važno da se u onim sredinama odakle su silom proterani okupljamo, jer dokle god postoji srpska ruka koja pali sveću i okreće slavski kolač, dotle su te sredine bile i ostaće naše“, poručila je Parlić.
Pored onih koji svake godine prisustvju obeležavanju slave u Đakovici, ove godine došli su i oni koji su odlučili da prvi put posete ovaj grad.
„Osećanja su pomešana, velika je radost doći ovde i biti sa dragim ljudima koji takođe ne žive ovde kao i ja, ali sa druge strane velika je tuga, jer je ovo grad u kome, osim naše bakice, nema više Srba“, rekla je Nataša Prentić Mirić, kolačar.
U Đakovici je do juna 1999. godine živelo 12.000 Srba. Nekadašnja crkva a danas manastir Uspenja Presvete Bogorodice bila je spaljena u martovskom pogromu albanskih terorista 2004.godine, a nakon osam godina obnovljena angažmanom vladike raško-prizrenskog Teodosija.
