Jovana Ivić iz Kišnice rođena je sa invaliditetom i mnogim pratećim bolestima i uprkos svim njenim zdravstvenim problemima, ova devojčica i njena porodica bore se da život nastave dalje. Ovoj devojčici, Kancelarija za Kosovo i Metohiju je donirala kolica, koja su preko potrebna, a u narednom periodu će pokušati da i na drugi način pomogne porodici Ivić iz Kišnice na Kosovu i Metohiji.
Jovanu Ivić život nije mazio, kao beba rođena je sa invaliditetom. Odmah po rođenju majka joj je preminula. Ostala je sa sama sa ocem koji je srčani bolesnik i jedini član porodice koji je zaposlen. Jovana danas ima i dve sestre koje su uvek uz nju. Od njene osme godine o njoj brine maćeha Violeta, koja je bila svesna svih Jovaninih zdravstvenih problema i prihvatila je da se o njoj brine kao o svom detetu.
„Ne vidi najbolje, obe noge su oštećene, u glavi ima hidrocefalus ugrađen, tako da ona ne funkcioniše normalno. Komunicira, ali u uzrastu od dve tri godine. To je devojčica koja ima 23 godine, znači ne zna da piše, ne zna da čita, ne vidi najbolje. Ima jaku dioptriju na jednom oku ima minus petnaest do minus sedamnaest, to je sve počelo od rođenja i dete je takvo 23 godine. Koliko mogu ja toliko se brinem o njoj. Vodili smo je na jednu operaciju u Beograd. To je bila operacija kuka. U Rusiji je bila na operaciji očiju, sve što se moglo mi smo uradili. Ono što su najstručniji lekari iz Rusije i iz Beograda mogli da urade, uradili su. Ona ne može samostalno da hoda. Ja se stvarno trudim da im pružim koliko toliko neki komfor da imaju, da i ta deca zaslužuju normalan život. Ne tražimo mi nešto previše, ali nešto osnovno. Eto ta kućica da se sredi nešto malo. Ne bi bilo loše da ja imam neki posao stabilan da mogu da funkcionišem, da mogu da se oslonim, a ne da idem u pola noći da perem sudove i da se vratim, da ostavim decu“- kaže Jovanina maćeha Violeta Ivić.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije obezbedila je kolica koja su bila preko potrebna Jovani i u narednom periodu Kancelarija će razmotriti načine može da pomogne ovoj porodici i devojčici Jovani.
Život ove porodice nije nimalo lak. Sreća je da još uvek postoje humani i dobri ljudi. Nedavno joj je od strane sugrađanki doniran sobni bicikl kako bi redovno vežbala.
„Meni je želja da jednog dana dovedemo Jovanu na fudbalski teren. Ja se nadam i svim srcem želim da ona dođe da upozna druge članice, ostalu decu“ rekla je Suzna Nedeljković, trener ženskog fudbalskog kluba.
Jovani i njenim sestrama potrebni su samo osnovni uslovi za život, da imaju sve što svako dete zaslužuje u detinjstvu. Njihove želje su male da kao svako dete imaju svoje sobe i da sa svojm roditeljima odrastaju srećno.
Porodica Ivić se zahvalila svim dobrim i humanim ljudima koji su im pružili pomoć.
