Usvajanje Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije pogađa sve medije na Kosovu, a naročito male redakcije poput srpskih, kaže predsednica Društva novinara Kosova i Metohije Ivana Vanovac i dodaje da ovaj zakon omogućava vlasti da se reši nekog medija ukoliko njegov kritički pristup zasmeta političkom establišmentu.
Ističe da je jedna od ključnih zamerki – pravna nejasnoća, što znači da članovi zakona nisu do kraja konkretizovani, naročito u onim najosetljivijim delovima, kao što je izricanje novčanih penala.
„U tom delu imate odredbu da ukoliko neki medij prekrši etički kodeks, on može biti kažnjen iznosom od 200 do 40.000 evra, bez dalje gradacije, tačnije konkretizacije za koji prekršaj je koji iznos predviđen. Pretpostavljam da je to ostavljeno da se reguliše kasnije nekim podzakonskim aktom, ali mi iz ove perspektive zaista ne možemo da znamo da li će takav akt biti donet i kako će on izgledati“, kaže Vanovac za Kosovo onlajn.
Problem su, dodaje i vrlo visoki iznosi, naročito kada se ima u vidu da su srpski mediji na Kosovu pre svega lokalnog karaktera. „Zamislite ako nekome u jednom trenutku padne na pamet da ih kazni penalom od 40.000 evra, to je ravno zatvaranju i gašenju jednog medija“, obajšnjava ona.
Prema njenim rečima, postoji problem i sa izdavanjem dozvola elektronskim medijima koji se u novom zakonu nazivaju „platformama za deljenje video sadržaja“.
„Taj deo zakona je strašno nejasan, dakle nama ni sada nije jasno da li je potrebna samo registracija kod Nezavisne medijske komisije ili je zaista potrebno konkurisati za izdavanje neke dozvole. Ako dobijete dozvolu, ta dozvola u nekom momentu može da vam bude i osporena na osnovu nečega. A ako imamo sistem dozvola, onda govorimo o najotvorenijoj cenzuri“, poručuje Vanovac.
Kao problematično ističe i to što je mandat članovima Nezavisne komisije za medije fiksiran na četiri godine, a do sada je on bio od dve do četiri godine i članovi su bili vrlo promenljivi, što je „uvek poželjno za jedno regulatorno telo“.
Osim toga, broj članova komisije se povećava sa sedam na 11, a „nikome nije baš jasno zašto“.
„Te članove bira kosovska skupština i kada vam nešto bira kosovska skupština, a pritom tome nečemu da mandat od četiri godine, uz mogućnost reizbora, to je onda prilično negativno. Dakle, obezbeđuje konzervativnost jednog sistema koji je odlučujući. Šta to u prevodu znači, da pojednostavimo. Zamislite da postoji neki medij koji se u jednom momentu ne dopadne vlastima, odnosno njegova kritička poza zasmeta tom političkom establišmentu, dakle to znači da taj politički establišment neće imati nikakav problem da se tog medija reši zahvaljujući mogućnosti delovanja posredstvom članova komisije i penalima koji idu do 40.000 evra“, objašnjava Vanovac.
Ona podseća da su Udruženje novinara Srbije sa svojim ogrankom na Kosovu, apelovali na Evropsku federaciju novinara, Međunarodnu federaciju novinara i na sve relevantne međunarodne novinarske organizacije i udruženja da reaguju, jer je u pitanju, kako kaže, „najotvoreniji udar na slobodu medija“.
Navodi da je poslednja u nizu reakcija došla od strane američkog ambasadora na Kosovu Džefrija Hovenijera.
„Mislim da je ta relacija Prištine i Vašingtona najosetljivija i da bi na nju verovatno za očekivati da Priština odreaguje ponajpre. Postoji još jedna instanca koja nije iskorišćena u ovom momentu, a to je instanca predsednika, odnosno u ovom slučaju kosovske predsednice Vjose Osmani, koja ima pravo da ne stavi taj potpis na taj zakon, odnosno da ga vrati na doradu. Ono što je negde malo kritično je to što to nije trajno rešenje. Ona ima mandat jednom ili dva puta da vrati taj zakon, ali ne može da spreči njegovo usvajanje“, kaže Vanovac.
Ocenjuje da je dobro što postoji jedinstven stav – i novinarskih udruženja i međunarodnih organizacija.
„Imali smo brojne ambasadore, svi su izašli sa jedinstvenom osudom činjenice da Priština nije uzela u razmatranje 12 preporuka koje je Savet Evrope dao za taj zakon. Apsolutno ih je izignorisala, što je uvek loše. Zakon je loš, nedemokratski, nije u skladu sa evropskim standardima u tom delu koji i nas negde najviše zabrinjava, dakle tu nam se apsolutno stavovi poklapaju. Ovo definitivno može da utiče loše na imidž Kosova, koji ono trenutno ima i u Evropi, i pred SAD, i pred kompletnom međunarodnom zajednicom i mi se na to najviše i oslanjamo da će to institucija kosovske predsednice prepoznati i obustaviti stupanje na snagu ovakvog jednog zakona“, zaključuje Vanovac.
Izvor: Kosovo onlajn
