Војникиња, тренерка, боркиња – бурне полемике због родно осетљивог језика

Не престају расправе о употреби родно осетљивог језика, прописаног Законом о родној равноправности. Подељена је и струка – Одбор за стандардизацију српског језика родно осетљив говор тумачи као насиље над законитостима српског језика, а део лингвиста сматра да су нове речи природна појава у језику.

Географкиња, физичарка, докторка наука, војникиња, тренерка – употреба тих речи постала је обавеза за институције по Члану 37 Закона о родној равноправности. Из Министарства за друштвени дијалог прецизирају – у наставне програме, дипломе, лиценце звања и занимања, морају се уносити у женском роду.

“Оног часа када су мушкарци у већем броју почели да уписују средњу медицинску школу, Одбор за стандардизацију српског језика је увео појам медицински техничар”, каже виша научна саветница у Министарству за друштвени дијалог Биљана Стојковић. 

Стојковић не види ниједну препреку да сада на исти начин не поступају када су у питању занимања у којима пре два века свакако није било жена.

Које су обавезе и казне

Циљ је, кажу, да жене у друштву буду видљивије и равноправније.

Тако ће институције које не примене одредбе о родно осетљивом језику чекати казна – од пет до 150 хиљада динара.

Казни неће бити за медије и новинаре, али су дужни да га у извештавању користе.

Језик или идеологија

Таквом изражавању оштро се противи више институција. Српска православна црква у родно осетљивом језику види и језичко, али и идеолошко питање.

“Да ли постоји апостолка уопште, бискупица, свештеница, читав низ других именица. Није овде у питању само мењање именица у мушком и женском роду, Иза читаве приче се крије, као што је познато, захтев за признавањем такозваних родних идентитета. Ми нисмо против тога да свако себе доживљава како хоће и сматра, али јесмо против тога да се то на овакав начин и путем законских норми намеће читавом друштву, органима јавне власти, медијима, образовању посебно”, рекао је професор Правног факултета у Крагујевцу протојереј-ставрофор др Велибор Џомић. 

Родно осетљив језик поделио је и филологе. Док део струке сматра да је реч о производњи речи које немају упориште у језичкој струци, део лингвиста каже да је природно да се језик мења и да ново време ствара и нове речи.

“За мој посао конкретно није битно да ли сам ја мушкарац или жена. Ја лично не желим да ми се истиче семантичка компонента пола у титули нити у звању, зато што тиме себе маркирам у односу на своје колеге мушкарце, а ја то не желим да радим. Ми смо сви у томе једнаки”, објашњава Катарина Беговић, доцент на Филолошком факултету у Београду.

Марина Николић са Института за српски језик САНУ рекла је да уплив политике и идеологије јесте постојао и постојаће, и да треба бити опрезан око тога.

“Ја сматрам да језик није прост бинарни систем, где постоји мушко да мора да постоји и женско. Противник сам насилног увођења и креирања неких назива, али оно што постоји у језику треба описати и треба направити препоруке како те речи да употребљавамо и у ком контексту”, истакла је Николић.

Иницијатива за оцену уставности

Пре три месеца Заштитник грађана поднео је иницијативу за оцену уставности одредби о употреби родно осетљивог језика.

Од Савета за српски језик, основаног при влади Србије, чули су се и позиви о укидању тих одредби.

Ресорно министарство одговара –  Закон о родној равноправности донет је пре три године.

Извор: РТС