Vojnikinja, trenerka, borkinja – burne polemike zbog rodno osetljivog jezika

Ne prestaju rasprave o upotrebi rodno osetljivog jezika, propisanog Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Podeljena je i struka – Odbor za standardizaciju srpskog jezika rodno osetljiv govor tumači kao nasilje nad zakonitostima srpskog jezika, a deo lingvista smatra da su nove reči prirodna pojava u jeziku.

Geografkinja, fizičarka, doktorka nauka, vojnikinja, trenerka – upotreba tih reči postala je obaveza za institucije po Članu 37 Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Iz Ministarstva za društveni dijalog preciziraju – u nastavne programe, diplome, licence zvanja i zanimanja, moraju se unositi u ženskom rodu.

“Onog časa kada su muškarci u većem broju počeli da upisuju srednju medicinsku školu, Odbor za standardizaciju srpskog jezika je uveo pojam medicinski tehničar”, kaže viša naučna savetnica u Ministarstvu za društveni dijalog Biljana Stojković. 

Stojković ne vidi nijednu prepreku da sada na isti način ne postupaju kada su u pitanju zanimanja u kojima pre dva veka svakako nije bilo žena.

Koje su obaveze i kazne

Cilj je, kažu, da žene u društvu budu vidljivije i ravnopravnije.

Tako će institucije koje ne primene odredbe o rodno osetljivom jeziku čekati kazna – od pet do 150 hiljada dinara.

Kazni neće biti za medije i novinare, ali su dužni da ga u izveštavanju koriste.

Jezik ili ideologija

Takvom izražavanju oštro se protivi više institucija. Srpska pravoslavna crkva u rodno osetljivom jeziku vidi i jezičko, ali i ideološko pitanje.

“Da li postoji apostolka uopšte, biskupica, sveštenica, čitav niz drugih imenica. Nije ovde u pitanju samo menjanje imenica u muškom i ženskom rodu, Iza čitave priče se krije, kao što je poznato, zahtev za priznavanjem takozvanih rodnih identiteta. Mi nismo protiv toga da svako sebe doživljava kako hoće i smatra, ali jesmo protiv toga da se to na ovakav način i putem zakonskih normi nameće čitavom društvu, organima javne vlasti, medijima, obrazovanju posebno”, rekao je profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić. 

Rodno osetljiv jezik podelio je i filologe. Dok deo struke smatra da je reč o proizvodnji reči koje nemaju uporište u jezičkoj struci, deo lingvista kaže da je prirodno da se jezik menja i da novo vreme stvara i nove reči.

“Za moj posao konkretno nije bitno da li sam ja muškarac ili žena. Ja lično ne želim da mi se ističe semantička komponenta pola u tituli niti u zvanju, zato što time sebe markiram u odnosu na svoje kolege muškarce, a ja to ne želim da radim. Mi smo svi u tome jednaki”, objašnjava Katarina Begović, docent na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik SANU rekla je da upliv politike i ideologije jeste postojao i postojaće, i da treba biti oprezan oko toga.

“Ja smatram da jezik nije prost binarni sistem, gde postoji muško da mora da postoji i žensko. Protivnik sam nasilnog uvođenja i kreiranja nekih naziva, ali ono što postoji u jeziku treba opisati i treba napraviti preporuke kako te reči da upotrebljavamo i u kom kontekstu”, istakla je Nikolić.

Inicijativa za ocenu ustavnosti

Pre tri meseca Zaštitnik građana podneo je inicijativu za ocenu ustavnosti odredbi o upotrebi rodno osetljivog jezika.

Od Saveta za srpski jezik, osnovanog pri vladi Srbije, čuli su se i pozivi o ukidanju tih odredbi.

Resorno ministarstvo odgovara –  Zakon o rodnoj ravnopravnosti donet je pre tri godine.

Izvor: RTS