Vuletić: Za Prištinu svaki predlog neprihvatljiv, ukoliko ne podrazumeva potpuno odricanje od korišćenja dinara

Sociolog Vladimir Vuletić izjavio je da se jučerašnja runda dijaloga u Briselu suštinski ne razlikuje od prethodnih, osim što je sada jasna težnja prištinskih vlasti da po pitanju dinara ništa ne učine.

Vuletić o sedmoj rundi dijaloga koja je održana juče u Briselu, u okviru kojeg se tražilo rešenje za jednostranu odluku Prištine da na Kosovu ukine platni promet u dinarima, kaže da je dosadašnje odbijanje Prištine da učini nešto po pitanju dinara bilo ciljano i plansko, a da je sada, kako ističe, dodata i emotivna nepravda.

„Nemam utisak da je ova runda dijaloga bila drugačija, drugačije je jedino da je sada jasna težnja da se ništa po tom pitanju ne učini. Od samog početka, uprkos tome što smo svi znali, bilo je određenih vrsta blagih komentara i pritisaka da bi stvar trebalo odložiti, ali kada se nešto traži za odlaganje to znači da vi imate zeleno svetlo da nešto učinite, ali možda nije pravi momenat. Nikada nije suštinski dovedena u pitanje odluka da dinar bude proteran sa prostora Kosova i to je ono što predstavlja suštinski problem. Imate malo prostora za bilo kakakv kompromis i koji god predlog da iznesete, svaki je za prištinsku stranu neprihvatljiv, ukoliko ne podrazumeva da se u potpunosti odreknete korišćenja dinara“, kaže Vuletić za Kosovo onlajn.

Dodaje da koliko god te runde dijaloga da traju, neće biti napretka dok prištinska strana ne prihvati da uzme u obzir interese Srba koji neće da se odreknu dinara.

„Čini mi se da su sve te runde više neka vrsta folklora dok se ne donese politička odluka, to će biti teško da se realizuje. Čini mi se da sada, nakon odlaganja prijema ili nestavljanja tačke na dnevni red, da je frustracija u Prištini još veća i da sve ono što čine nakon toga i odbijanje mogućnosti da se omogući poseta Patrijarha u Pećku patrijaršiju i sve ostalo je još dodatno i sa određenom vrstom nervoze“, dodaje.

Vuletić ističe da je predlog specijalnog izaslanika za dijalog Miroslava Lajčaka kompromisan.

„Lajčakov predlog je vrsta kompromisne stvari, ali stvar je u tome što je Beograd dosledan u tome što Srbi na Kosovu žele, a Priština je dosledna u tome da želi da obezbedi na teritoriji čitavog Kosova potpuno funkcionisanje sistema koji bi na neki način bio i simbolički pokazatelj da je Kosovo nezavisna država. Za njih je neprihvatljiva bilo kakva prelazna varijanta. Ali Lajčakov predlog je na izvestan način, svojevrsno rešenje koje pre svega treba da zadovolji njegove diplomatske ambicije, pre nego što rešava suštinski spor. Ovakva “bajpas” rešenja njemu mogu da učine vrstu satisfakcije da je ponudio neko rešenje. Ali se i jedna i druga strane plaše da je to nešto što bi druga strana mogla da iskoristi u određenom momentu. Strane već imaju toliko iskustva i niko od njih ne kaže da nešto apriori odbijaju, ali suštinski nije reč ni o prihvatanju“, kaže Vuletić.

Dodaje da je Lajčak u kranjoj liniji trebao da bude osoba koja će svojom diplomatskom veštinom da omogući da se politička rešenja realizuju.

„Problem je u tome što nismo imali ta rešenja, jer je od samog početka jasno da je strategija “Priznajte Kosovo kao nezavisnu državu pa ćemo se dogovoriti o tehničkim detaljjima”. To je suštinski problem poslednje četiri godine, i razlog zbog kojeg pregovori ne mogu da odmaknu ni korak. Drugi razlog je odbijanje ZSO, kao okvira gde bi se rešavale tehničke stvari. Lajčaku je bilo teško da bilo šta postigne bez te vrste političkog rešenja. Da smo imali ZSO, onda bi njegov posao bio mnogo lakši, jer bi se u tom okviru mnoga od tehničkih pitanja mogla rešiti. On suštinski nije imao ni mandat ni ovlašćenje da se bavi najvažnijim političkim pitanjima, već je njegov zadatak bio impementacija nečega što nikada nije ni postignuto kao dogovor“, zaključuje Vuletić.

Izvor: Kosovo onlajn